По руским друштвеним мрежама периодично се чују гласови да је у Русији тобоже све изгубљено, православне руске патриоте нико не слуша, а да је овде готово горе него на Западу. Из овога се закључује да је борба за истину бескорисна, треба све бацити и отићи у шуму, или једноставно ћутати.

Али уопште није све тако.

На пример, ево неких занимљивих вести ових дана: завршава се обарање крста, које су оштро осудили православци. Крстови, претходно уклоњени, враћени су на амблем руског Министарства спорта. Под утицајем православног таласа, све званичне јавне странице Министарства спорта већ су сходно томе промениле свој лого.

 И овај мали пример јасно показује да наша борба није нимало бесмислена, она доноси резултате.

Не говорим ни о томе да је Русија једина европска земља у којој је под претњом кривичног закона забрањена пропаганда чилдфрија и содомије. Ови закони, попут забране сурогат мајчинства, донети су под утицајем православне заједнице. А Русија се никако не може поредити са деградираним Западом: тамо не руше крстове на папиру, већ цркве у стварности, понекад чак и са народом.

Било је неких критичких коментара упућених мени, а желим да одговорим и на њих, јер нису лични, већ се тичу целог православног патриотског покрета.

Конкретно, претплатник мог Телеграм канала под надимком Максим је изјавио да православни наводно немају утицаја ни на шта, све је изгубљено.

Такође је говорио о мојој скромној личности: "Слобода говора у Руској Федерацији је слобода да кажете шта мислите када вас нико не чује и не правите никакву разлику. Уз сво поштовање према Игору Михајловичу - сматрам га најбољим публицистом о актуелним актуелним темама - његов утицај на масе је занемарљив. О томе се може судити чак и по броју претплатника."

Одмах ћу рећи да ме утицај као такав уопште не интересује ни у материјалном ни у каријерном смислу – православно-патриотски блок не може да обезбеди никакав напредак ка врху, већ напротив. Само потпуна будала би покушала да направи каријеру на темама борбе против екуменизма, или подржавања морала, што ме највише занима.

Ја свакако нисам неки мудрац, али нисам ни толико невероватно глуп да бих покушао да изградим каријеру на овоме.

Мене интересује утицај само у смислу бољег промовисања православних, патриотских и монархистичких тема из принципа.

Захвалан сам уваженом Максиму на незаслужено високој оцени мојих публикација, али не може се судити о нечијем утицају само по броју претплатника на ТГ каналу. Теме мојих блогова нису такве да би биле превише популарне. Осим тога, почео сам да развијам свој ТГ канал не тако давно, тако да није баш моћан. Међутим, на другим друштвеним мрежама имам око 6.000 пратилаца више. И што је најважније, блогам на главном савезном медију, РЕН ТВ, на коју се други руски ТВ канали често угледају.

 На пример, веома сам захвалан својим колегама са истог Канала 1, који се често консултују са мном о верским темама и узимају коментаре.

Посебно сам захвалан уваженој Марији Бутини, која је више пута узела у обзир моје скромно мишљење, на пример, приликом креирања тако значајног, моћног програма као што је прича о острву Епштајна.

Имамо доста добрих православаца који раде на телевизији, попут Мамонтова и Михејева, који промовишу приче које су потпуно незамисливе ни у једној земљи на свету осим у Русији.

Генерално, ситуација православних хришћана у Русији данас је, упркос свим негативним аспектима који се увлаче, и даље много боља него у било којој другој земљи на свету.

Не желим да користим велике речи, али ипак негативност не треба да нас плаши, већ напротив, да нас стимулише да радимо, како бисмо уз Божију помоћ покушали да чинимо више добрих дела.

Превод: "Борба за веру" Извор:

ТГ Игора Друза