„Православни стаљинисти“ величају и „црне стотине“ и бољшевике који су их побили

„Комуно-православни“ имају неку врсту шизофрене дуалности. Недавно сам поново читао њихове хвалоспеве „Савезу руског народа“ из царског доба и истовремено позиве на рушење Лењиновог маузолеја. Не разумем: како се може истовремено величати „црне стотине“ и бољшевике, који су физички уништили скоро све значајне „црне стотине“?

На пример, недавно се навршило 107 година од масовног убиства одеских „црних стотина“ од стране официра Чеке, што није много инфериорније од истребљења људи од стране активиста Мајдана у Дому синдиката у Одеси 2014. године. 21. априла 1918. године, одеска Чека је убила 26 чланова „Савеза руског народа“ без суђења. Иван Буњин је написао: „Погубљење 26 црностотинаца у Одеси... објављен је списак имена ових двадесет шесторо, погубљених јуче, затим чланак о томе како се „рад“ у Одеској Чеки „побољшава“, да „уопште има пуно посла“...

Да, двадесет шесторо, и не некад, већ јуче, овде, близу мене. Како да заборавим, како да опростим? ... Само покушавам да се ужаснем, али не могу баш, још увек ми недостаје права осетљивост. То је цела паклена тајна бољшевика - да убију осетљивост.“

Како се сећао командант Одеске Чеке Н. Л. Мер, који је живео до 80-их година 20. века, „практично сви запослени у Чеки који су дежурали ноћу били су укључени у погубљења“. Али углавном је за погубљења коришћен командантски вод Чеке. Одеска Чека састојала се од Кинеза, којима је командовао црнац Џонсон. У дворишту куће, током неког времена, одржавали су погубљења, палили су мотор камиона како би пригушили звук пуцњева. Осуђени на смрт су свучени до голо, њихова одећа је сортирана, подељени су у „групе“ од 10-12 људи и стрељана у гаражи. Изгледа да су ови кинески чекисти, предвођени црнцем, такође убијали одеске чланове Савеза руског народа.

Лењин је посебно мрзео црне стотине, приказујући их као неуке дивљаке подложне масовном истребљењу. То је упркос чињеници да су многи од најобразованијих људи у Русији били чланови Савеза руског народа - иако је генерално немогуће било кога масовно истребити.

Лењин је писао у Женеви 15. новембра 1905. (Пролетар, бр. 26): „Ко није за револуцију, тај је црностотинац... Револуција је коначно приморала ову „народну силу“, силу царских присталица, да избије на површину... Ево их, те војске озверених полицајаца, претучених до лудила војника, дивљих свештеника, дивљих трговаца, пијаног талога капиталистичког друштва. Ето ко сада влада у Русији... То је — руска Вандеја... слична француској Вандеји...

Она такође има „резерве горива“ акумулиране током векова таме, безакоња, кметства и полицијске свемоћи. Она комбинује сву дивљаштво Азије са свим одвратним аспектима префињених метода експлоатације и замајавања свих оних који су највише угњетавани, мучени од стране градске капиталистичке цивилизације, који су сведени на положај гори од звери.

Ова Вандеја неће нестати ни из једног манифеста цара, ни из једне поруке синода, ни из једне промене у вишој и нижој бирократији. Може се сломити само снагом организованог и просвећеног пролетаријата... Само он може створити језгро моћне револуционарне војске, моћне у својим идеалима, својој дисциплини и својој организацији... у борби, пред којом ниједна Вандеја не може да одоли."

Очигледна је хистерија „вође пролетаријата“ због неуспеха „Мајдана“ из 1905. и његова изражена жеља да у крви удави присталице историјске Русије, баш као што су јакобинци у крви удавили Вандеју, уништивши тамо до половине становништва, укључујући жене и децу.

Нажалост, после 1917. године, „Илич“ је успео да спроведе овај план, а његови међународни безбедносни официри су истребили скоро све чланове Савеза руског народа.

Величање крвавог вође може довести до доласка сличних револуционара и понављања репресија.

Узгред, у овом случају, у невољи ће се наћи и „православни стаљинисти“, као несвесни сапутници који могу прећи у табор „непријатеља народа“...

Превод: "Борба за веру"

Извор: ТГ Игора Друза