Старац Тимотеј Кавсокаливит, фотографија из 1966. Ово је његова једина фотографија, јер није пристајао да буде фотографисан и фотографија је снимљена тајно од старца Тимотеја.

Сећања о овом оцу постоје у изузетној књизи архимандрита Херувима „Из удела Богородице“.

 „Једном сам имао необичан и узбудљив сусрет са овим блаженим монахом. Једног дана сам ишао од Свете Ане и, пролазећи кроз Керасију, почео сам да се спуштам ка Кавсокаливи. После неког времена, до мојих ушију је допрео прво тихи, а затим све јаснији глас неког монаха, који је читао „молитву“. Застао сам да га боље чујем. Глас ми је био непознат, са нотама плача. Што сам се више приближавао, „молитва“ је постајала све интензивнија, а напрезање у гласу изазивало је узбуђење.

Осетио сам како се јежим. Пришао сам веома близу, трудећи се да корачам што тише како не бих узнемирио онога који се моли.

„Где је он?“, питао сам се.

Одједном, на једној од кривина пута, иза стене, угледао сам оца Тимотеја са ранцем до земље, са скинутом скуфијом, са бројаницом у рукама, са мантијом, са погледом упртим у небо и лицем влажним од суза.

Жалосно је призвао име Господње. Будући сигуран да у том часу није било могуће да ико прође поред тог места, био је посвећен молитви и, ударајући се у груди, тражио је Божју милост.

Велики стари крст висио му је са врата на веома прљавом конопцу.

Када ме је изненада приметио испред себе, било му је веома непријатно.

Рекао ми је само: - Благослови ме, брате, опрости ми.

 А ја, узнемирен, одговорих:

- Реци ми неколико речи о Богу, старче: „ја сам веома убог“.

Отишао сам, обогаћен једним од оних моћних примера којима Света Гора дарује своје монахе.“