У Светом писму постоји тајанствена реч — „Берешит“. То је прва реч у Библији, која значи „у почетку“. Може се односити на околност времена (на пример, „у почетку деветог сата“) или простора („на почетку улице стоји храм“).

Међутим, када се ова реч појављује у Библији, Бог још није створио ни време ни простор. Апостол и јеванђелиста Јован објашњава шта значи ово „у почетку“: „У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог... И Реч постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу Његову, славу као Јединородног од Оца, пуног благодати и истине“ (Јован 1:1, 14).

Испоставља се да је Почетак, кроз кога је свет створен, Бог Реч, Бог Син, оваплоћен као Исус Христос. Он се јавио Ноју, Авраму и Мојсију; У пуноћи времена, Он се оваплотио од Пресвете Дјеве, вратио вид онима који су рођени слепи, Његове ноге су ходале по води, и на Његову реч, смрт је ослободила човека мртвог четири дана.

Наш Спаситељ није само Свемогући Творац; Он је парадоксалан у својој љубави. Зашто је било потребно исцелити ухо Малха, слугу првосвештеника који је дошао да Га ухапси? Зашто обратити стотника који Му је пробио бок копљем? Зашто се вратити апостолима који су Га издали: неки су узели новац, неки су Га се одрекли, а неки су једноставно побегли „из страха од Јевреја“? Запитајмо се: да ли бисмо опростили издајницима? Да ли бисмо исцелили оне који су дошли да нас ухапсе? Да ли бисмо обратили у веру оне који су нам пробили срца? Многи ће одговорити „не“.

Ствар је у томе што ми не препознајемо себе као издајнике и прогонитеље. На крају крајева, ми смо, наши греси, викали на Велики петак: „Распни Га!“ Свако ко није поштовао пост продао Га је за залогај чорбе; Свако ко је спавао у недељу уместо да присуствује Литургији пробо је Његово срце. Било је радосно видети редове за благослов пасхалних колача и пуне цркве за васкршњу службу. Али где ће сви ти људи бити за недељу дана? Ако смо дошли само да благословимо пасхалне колаче, нисмо разумели Васкрс и нисмо носили Христа у својим срцима - остаје нам само храна. Ако су цркве празне у недељу, онда смо Га поново издали.

Понављамо речи молитве: „Од којих сам први ја“, али да ли мислимо да смо гори од Јуде, Кајафе и Пилата? Упркос томе, Христос нас све прихвата - издајнике и прогонитеље. Као да каже: „Заборавите све што сте учинили! Више није важно, васкрсао сам!“ Својом љубављу Бог чини непријатеље, издајнике и мучитеље својим пријатељима и апостолима. Ево га - Васкрс, ево га - рај! Празник над празницима и тријумф над тријумфима. Као што је рекао Свети Августин, рај је прилика да видимо Бога као милујућег, а не као кажњавајућег.

Христос васкрсе!