Русија је сада почела да примењује оно што се може описати само као потрага за надзором на нивоу улице, где полиција спроводи масовна заустављања у саобраћају не због криминала у традиционалном смислу, већ да би прегледала телефоне грађана у потрази за такозваним „илегалним VPN-овима“. Ово означава дубоку промену у улози спровођења закона, у којој циљ више није само одржавање јавне безбедности већ контрола приступа информацијама.

Извештаји указују да полицајци насумично заустављају појединце, захтевајући приступ њиховим уређајима и скенирају софтвер дизајниран да заобиђе државна ограничења интернета, што илуструје како владе прелазе са полицијских акција на саму контролу приступа.

Оно што се одвија веома подсећа на систем који је већ уграђен у Кини, где су власти надзор подигле на много инвазивнији ниво. Од 2021. године, кинеска полиција иде од врата до врата захтевајући од грађана да инсталирају државне апликације за „борбу против превара“ које функционишу као алати за праћење у реалном времену. Ове апликације су дизајниране да континуирано скенирају уређаје и одмах упозоравају власти ако корисници покушају да инсталирају VPN-ове или приступе ограниченим платформама. Сврха се протеже далеко изван спречавања преваре, јер ствара механизам за откривање намере пре акције, омогућавајући властима да интервенишу у најранијој фази непоштовања прописа.

Појава овог модела није случајна и директно је повезана са ширим помаком ка интеграцији технологије са државном контролом. Владе све више граде системе који им омогућавају да прате понашање на више слојева, укључујући комуникацију, финансијске трансакције и кретање. Када ови системи почну да раде, они постају део инфраструктуре управљања, ширећи се по обиму, а не смањујући се током времена. Кина је већ показала како се системи дигиталне идентификације, платне мреже и алати за надзор могу комбиновати у јединствени оквир који прати и утиче на понашање на националном нивоу.

Усвајање сличних тактика од стране Русије одражава притиске са којима се суочавају владе које се баве санкцијама, економском нестабилношћу и унутрашњим неслагањем. Ограничавање употребе VPN-а ефикасно ограничава приступ спољним изворима информација, ограничавајући становништво унутар контролисаног наративног окружења. Ово постаје посебно релевантно када економски услови ослабе, јер управљање перцепцијом постаје једнако важно као и управљање политиком. Поверење игра централну улогу у сваком финансијском систему, и када то поверење почне да посустаје, владе често реагују пооштравањем контроле уместо њеним опуштањем.

Шири образац почиње да се појављује када се ови развоји посматрају заједно. Ово није ограничено само на Русију или Кину, већ представља шири правац у којем се владе крећу ка системима способним да прате и ограничавају и токове информација и капитала у реалном времену. Исте врсте оквира које се разматрају на другим местима под ознакама као што су дигиталне валуте, спречавање превара или безбедност на мрежи могу се прилагодити како би се спровела усаглашеност када је то потребно. Када власти стекну могућност да посматрају понашање у великим размерама, подстицај за регулисање тог понашања значајно се повећава.

Претходне ере су се ослањале на физичке мере за наметање контроле капитала, као што је ограничавање повлачења новца из банака или ограничавање прекограничних трансфера, али савремени приступ уграђује контролу директно у технологију коју људи свакодневно користе. Паметни телефони, системи плаћања и платформе за дигитални идентитет могу се искористити за тренутно спровођење правила, без потребе за видљивом интервенцијом док се спровођење не покрене. Ограничавање VPN приступа уклапа се у ову структуру осигуравајући да се информације не могу слободно кретати ван државног надзора, јачајући ширу архитектуру контроле.

Погрешно је претпоставити да такве мере остају ограничене на одређене регионе. Како се глобални финансијски притисци интензивирају, а забринутост због сувереног дуга наставља да расте, подстицај за примену алата који управљају и перцепцијом и понашањем само ће се повећавати. Када се једном успостави могућност контроле и тока информација и тока новца, влада има невиђену контролу над становништвом.

Извор: https://www.armstrongeconomics.com/