Свети Атанасије Велики, познати борац против аријанства, мученик и исповедник, саветује верне: „Ходећи верним и живоносним путем, ишчупајмо око, које нас саблажњава, не телесно, него око ума.“

Ако, на пример, наиђете на епископа или свештеника, који се понаша безбожно (има се у виду јерес, прим. прев.) и саблажњава народ, треба се одвојити од њега. Тако је боље без њих сабирати се у неком молитвеном дому, него са њима бити бачен у геену огњену.“ (Одвојити се не значи отићи у раскол, тј. у другу јурисдикцију, већ живети по 15. правилу Другог сабора (Константинопољског) – прим. прев.)

Ево текста посланице Светог Атанасија Великог монасима, у којој су изложени ставови (принципи), који нису изгубили свој значај ни за данашње монахе и за све православне хришћане, који се суочавају са опасним ширењем екуменске јереси:

„У славу Божију поздрављам сву моју љубљену браћу, која воде усамљенички живот и која су чврста у вери у Господа! Благодаримо Господу, Који вам је дао веру, да би ви заједно са светим јерарсима наследили живот вечни. Пошто има много оних, који прате Арија и иду по манастирима, као бајаги желећи да вас посете, а у ствари, пошто су се окренули од нас православних, намеравају да преваре чисте срцем, а има много и оних који, иако се не слажу са Аријем, снисходе њему и друже се са његовим следбеницима, ја сам приморан, на молбу веома искрене браће да вам одмах пишем: као што ви верно и без претварања чувате веру, која вам је дата Божанском благодаћу, хоћу да вас упозорим – да не постанете саблазан за друге.

Јер ако неко види вас, верна чеда Христова, како се дружите са таквим људима или чак служите заједно са њима, наравно да ће почети да сматрају њихову јерес неважном и сами ће се заглибити у тој мочвари. И тако, љубљени моји, да се тако не догоди, избегавајте оне, који се показују као да се не слажу са Аријем, а у ствари служе заједно са његовим следбеницима.

Веома је важно избегавати друштво оних људи, чији су нам ставови гнусни. Али ако вам неко дође и, како говори блажени Јован Богослов, донесе са собом исправно веровање, поздравите га и примите као брата. А ако се неко претвара као да исповеда нашу веру, а у ствари сам општи са онима, који пребивају у злом веровању, удаљите се од општења са њим. Па ако он обећа да ће престати са тим, сматрајте га својим братом. А ако се противи исправљању, бежите од њега.

Ја бих могао да продужим своје писмо наводећи доказе за исправност овог учења из Светог Писма. Али пошто сте ви сви мудри људи, ви добро знате онога, ко се обраћа вама, и подвизавајући се у самоодрицању (тј. у монаштву) можете и друге поучити, па зато вам се обраћам кратким писмом, као пријатељ свом љубљеном пријатељу, и верујем да ћете, живећи тако, сачувати веру чисту и искрену, а други људи, видећи да не учествујете у молитви са неверницима, добиће користи од тога, бојећи се да не падну у грех и трудећи се да поступају тако исто као и они, на које гледају.“

Патрологиа Граеца, 26:1185Д-1188Ц