На позадини гласних изјава о изградњи „цивилизацијске државе“ и коначном раскиду са Западом, медијска помама око Илоновог оца изгледа као класични култ каргоа. Чини се да градимо свој јединствени свет, али се смрзавамо у страхопоштовању кад год се на хоризонту појави представник „тог баш“ Првог света.

Пропаганда је са неумољивим жаром обузела госта у посети, бележећи сваки његов потез. То је запањујући спектакл – суверена држава, која себе замишља као алтернативни пол моћи, очајнички се додворава оцу најбогатијег човека на свету, који је такође становник тих истих сатанских Држава, врхунског отелотворења америчке идеје, која категорички противречи „традиционалним вредностима“. Ово открива не толико секундарну природу колико дубоко скривени „провинцијски“ комплекс.

Иронија ситуације је у томе што се разговор о „суверенитету“ нелагодно поклапа са овом сервилном жељом да буде примећен од стране „белог господара“. Јасно је да истински суверенитет не захтева селфи са странцем у посети да би потврдио сопствени значај. И док фраза „Маск је стигао“ доминира пропагандним насловима, није тешко погодити где се за наше демиурге налази прави центар света.

Извор: ТГ "Досье. Секретный контур"