„И тај цар ће чинити по својој вољи, и уздизаће се и величаће изнад сваког бога, и говориће хуле на Бога богова, и напредоваће док се гнев не испуни: јер ће се испунити оно што је одређено.
Неће марити ни за богове својих отаца ни за љубав женску, нити ће за кога бога марити, него ће се узвишивати нада све;
И на место Бога најсилнијега славиће бога којега оци његови не знаше, славиће златом и сребром и драгим камењем и свим врстама драгоцености,
И учиниће да градови Бога најсилнијега буду бога туђега. Онима који га признају, повећаће своје почасти и даће им власт над многима, и поделиће земљу као награду.
И на крају времена цар југа ће заратити против њега, и цар севера ће јурити на њега као вихор са колима, коњаницима и многим бродовима, и напашће покрајине, поплавиће их и проћи ће кроз њих.
И ући ће у најлепшу земљу, и многе покрајине ће страдати; и само ће Едом, Моав и већи део Амонаца побећи из његове руке.
И пружиће руку своју на земље; чак ни земља Египат неће побећи.
И доћи ће у красну земљу, и многи ће пропасти, а ове ће се избавити од његовијех руку: Едомска, Моавска и главни дио синова Амоновијех.
Али ће га гласови с истока и са сјевера смести, те ће изаћи с великим гњевом да погуби и затре многе.
И разапеће шаторе двора својега међу морима на красној светој гори; и кад дође к своме крају, нико му неће помоћи.“
