„Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји”

(Приче 22,28)

Тако је говорио најмудрији човек свога времена, цар Соломон. Да су се Срби само ове мудрости  држали, никада се у Српској Цркви не би устоличиле новотарије. Али, када су једном међе померене, дошло се и до тога да се са епископских тронова деци Светог Саве разрешава да мрсе на Ђурђевдан, иако пада у среду.

 + + +

Ових дана добили смо многобројна писма читалаца у вези поменуте теме. Јављају се чак и новотарски верници ("крв није вода", пробудио се дух светих и честитих предака у њима), збуњени су питају шта да раде.

Већ смо писали да су у митрополитији Црногорско-приморској попови приликом освећивања водице за Васкрс говорили домаћинима, да је митрополит Јоаникије разрешио да се Ђурђевдан мрси (овде:).

У том тексту је већ наведно да Типик јасно прописује „у среде и петке целе Педесетнице уље и вино, сем среде Преполовљења и среде оданија Пасхе".

На Ђурђевдан је, по Типику, разрешена риба.

Из браничевске епархије нам пишу, да је тамошњи епископ, Игњатије Мидић, разрешио мрс од Васкрса до Спасовдана. И тамо је, дакле, Ђурђевдан мрсан. 

Већини наших читалаца који су нам се јавили са горњом недоумицом, одговорили смо на исти начин:

Ако имаш мало година, брате или сестро, а ти питај своје родитеље, деду или бабу, или друге старије људе, домаћине, да ли је икада Ђурђевдан слављен мрсно ако је пао у среду или петак (осим Светле седмице)  (наравно, нико паметан неће узети за преседан што је покојни паписта Амфилохије, 2015. године, наложио мрсан Ђурђевдан опет у среду Преполовљења).

А ако си особа у годинама, онда знаш и сам(а), да Ђурђевдан, откад су Срби покрштени, никада није био мрсан, ако падне у посан дан.

Па зашто онда сумњаш? Зашто си у дилеми? Зашто помераш међе које поставише преци твоји? Зашто дозвољаваш да ти унесу сумњу и да те смуте вероиздајници, насупрот учењима Светих Отаца чије је учење - дато Духом Светим - садржано у правилима Типика?

Знао је духоносни Апостол Павле да ће тешка времена доћи, па је упозорио на лажне учитеље:

(Фл. 3,19)

и изричито нагласио:

„Али ако вам и ми, или анђео с неба јави јеванђеље другачије него што вам јависмо, анатема да буде!“

(Гал.1,8).

Апостол Павле овим речима истиче апсолутну важност изворног учења о Господу Исусу Христу, догмама и Предању Цркве. Порука је да се истинито Јеванђеље и Свето Предање не могу мењати, чак ни ако би се појавио неко ко изгледа као небески гласник (анђео) или сам Павле са својим сарадницима, ако би проповедали нешто супротно темељима вере.

Био је један мудри Грк, наш савременик, теолог – мирјанин Александар Каломирос. Он је дао истинито учење Цркве Христове за последња времена, многа предупређења и упозорења.

Дела овог изванредног православног теолога налазе се на нашем сајту, а више пута смо цитарали једну његову мисао, којом је пре скоро пола века најавио шта ће се десити у Цркви уколико се буде почело са увођењем новотарија, односно изменама Светог Предања. Ево шта је, између осталог, говорио:

«Када почнете да сматрате један елемент Предања тривијалним, онда ћете првом приликом сматрати такође  тривијалним и било шта друго што вам се не свиђа у традицији. То се догодило са иконографијом, црквеним песништвом, као и са изгледом свештеника. Сада мантије изгледају сувише црне за њих, као што им се браде и коса чине сувише дугим. Хоће да ставе музичке инструменте у цркве. Желе да уклоне столове дуж црквених зидова и поставе удобне клупе. Грде монаштво, клеветају калуђере, одузимају манастирска имања, настављају систематску пропаганду против испосништва.

Превиђају каноне који забрањују заједничко мољење са јеретицима, иду на њихове конференције и моле се заједно са њима. Њих не интересује мишљење народа приликом избора владика и свештеника. Скраћују Литургију и избацују делове богослужења «да се људи не би уморили». Другим речима, мењају православне обичаје према укусу пропадајућег друштва, које је пуно обожавања телесности и материјализма.

На овај начин платно традиције почиње да се пара, и нико не зна где ће се зауставити. Осим тога, ово парање иде данас тако лако, јер има одобрење од света, од утицајних и образованих.

Учени, нарочито, сматрају својом чашћу да се не слажу са Оцима Цркве, већ са неким великим научником, професором протестантске теологије, или са извесним језуитским предавачем који је чувен у Европи и сл.

Како да онда православна традиција и вера не буду изневерене, фалсификоване? Како, под таквим условима, да не дискутујемо о јединству цркава и да га не сматрамо нечим што лако може бити постигнуто? Да ли је онда тешко за једну «Православну» цркву, која је попримила исти менталитет и исту нарав као западне «цркве», да се уједини са њима? Да ли је далеко дан када ћемо отићи недељом у цркву и чути свештеника како се моли «и за Оца нашега папу римскога»? Да ли ће ико реаговати ако се таква ствар догоди? Или ће се свима чинити природно то што смо коначно пребродили  све разлике које раздвајају Исток од Запада?»

Свети Георгије убија аждају - 

  победа добра над злом, православне вере над незнабоштвом и јересима, светлости над тамом…

Чудите се, дакле, што новотарци разрешавају мрс за Славу у посан дан. Зар то није логичан след од оних који су се дрзнули да мењају светоотачки поредак Свете Литургије, установљен пре 1700 година и дословно држан до почетка 90-тих година прошлог века?

Зар то није логичан след за оне који су променили мантије, ошишали косе, фазонирали браде, који се не разликују ни по чему од световних људи? Оних који су се одрекли и који фалсификују и Свето Писмо и Свето Предање, који газе каноне и укидају догмате, говоре да душа умире, да нема пакла, да неће сви ваксрснути, да су и Десет Божијих заповести променљиве, да је морал релативна ствар, оних који су се – на крају крајева – уздигли не само изнад Помесних и  Васељенских Сабора, већ и више свега што се зове бог или се поштује?

Зато, драги наши читаоци, за просуђивање како да сутра славите Ђурђевдан, или да ли да држите било шта из српског православног предања и традиције, није потребно познавање теологије.

Држите се макар Соломонове мудрости и бићете благословени и ви и синови ваши и синови синова ваших у овоме животу (до шестога колена), а кад вас Господ позове ући ћете у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим.

„Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји”.

П.С.

Веровање да се грех или проклетство наслеђују и прате породицу укорењен је у традицији и библијском учењу.

Библијско утемељење (проклетство иде до четвртог колена):

У Старом завету (нпр. Друга Мојсијева 20:5), помиње се да Бог кажњава грехе отаца на потомцима "до трећег и четвртог колена" оних који га мрзе (који крше Његове заповести и Предања). Ово се  тумачи као последица греха предака који се преносе на потомство...

Надамо се да ће ово сви разумети...