Већ смо писали да је ђавоиманост узела маха. Тим поводом добијамо многобројна писма и извештаје наших читалаца. У овом тексту анализираћемо тај алармантни проблем и дотаћи се неких конкретних случајева.

НОВОТАРСКА ПРАЗНОСЛОВЉА

  Свако ко има друштвене мреже зна да су се новотарски „проповедници“ раширили као пиревина у кукурузу. Свуда их има - на Инстаграму, на Јутјубу, на Тик Току.... Они су премудри, све знају, за све се питају, деле савете и шаком и капом.

Мотив: новац и лајкови.

Свети Апостол Јаков каже да је „среброљубље корен свију зала“, а први грех и побуна против Бога била је гордост. Чак и једном световном остварењу (за оне који не читају светоотачку литературу) у филму („Ђавољи адвокат) сатана, кроз уста главног глумца, Ал Паћина, каже: „Сујета је дефинитивно мој омиљени грех“.

НОВОТАРСКА БЕЗБЛАГОДАТНОСТ ИЛИ ПРАЗНЕ ПРИЧЕ И НИКАКВА ДЕЛА

У маси њихових пратилаца и коментара нико да их позове да исправност своје вере и учења засведоче на делу.  

Хајде да проверимо који је дух у теби, сајбер проповедниче.

Покажи на делу колико је вере и благодати у теби!

Зашто ни један једини новотарац не врши егзорцизме?

Па зар они, који се причешћују сваке службе, попут древних Светитеља, не би требало да имају благодат да сијају као сунце, а камоли да изгоне зле духове?

У чему је предност сваколитургијског причешћивања? Зар не би требало да донесе благодат да исцељују бесомучнике?

Ево овако: уколико било који новотарац јавно и успешно обави егзорцизам и то покаже на Интернету, ми ћемо се поклонити пред њим и одрећи се свега што смо икад написали против новотарија и екуменизма!

Али, наравно, они ће то учинити кад на врби роди грожђе!

СИТУАЦИЈА КОД „ПРАВОВЕРНИХ“

Биће читалаца који неће схватити колико је озбиљно ово о чему пишемо, јер (хвала Богу) не знају каква је страхота поседнутост и за саму особу и за њену породицу. Људи нам пишу очајни, не знају ни где ће ни шта ће.

ЈЕДАН ПРИМЕР

Снаја једног нашег сарадника, на пример, има ђавоиману сестричину (углавном је и у осталим случајевима реч о младим људима). Она је питала шта да раде, где да воде ту девојку, ком духовнику, у који манастир? (лечена је у неким болницама, неуспешно). Он јој је рекао у који манастир, јер се тамо посебно баве егзорцизмом. И они су отишли. Али, шта се дешава? Чим је игуман чуо да ђавоимана пуши, окренуо се као опарен! Није хтео ни да чује, да јој чита молитве. Замислите!!! Одете код лекара, и лекар вас избаци из ординације без прегледа и лека само зато што пушите! Да ли је икада забележен и један такав случај у здравству? Ми нисмо чули.

ПРИЧА ЈЕДНОГ КЛИРИКА, СВЕТИ АПОСТОЛИ И ЛЕЧЕЊЕ БЕСОМУЧНИХ

Други "правоверни" клирик прича у беседи како ни Свети Апостоли нису могли да истерују зле духове. Какво поражавајуће непознавање Новог Завета!

Генерално, и клирици и верници (част појединцима) слабо читају и познају Нови Завет. Многи од њих се „распадају“ од читања Псалтира (као да су калуђери), јер су им тако рекли „духовници“, а питајте их када су последњи пут читали, на пример, Дела Апостолска. Дај Боже да ће се наћи један од 10.000, и то од оних који су сваке недеље у цркви.

Него да размотримо, када то Свети Апостоли нису могли да истерају зле духове из бесомучних? У Гадарини. А зашто нису могли?

1.            Зато што нису имали веру (тако им је Господ Христос рекао);

2.            Тада још нису били примили Духа Светога.

СВЕТИ АПОСТОЛИ И ЛЕЧЕЊЕ БЕСОМУЧНИХ ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТНИЦЕ (СИЛАСКА СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ)

А шта је било после Педесетнице? Каква сила је тада била у Апостолима? Шта читамо у Делима Апостолским 5, 15 и 16?

„Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.

„А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху“.

Погледајте ту свету једноставност! Без трунке помпе, само светодуховски смирено: „доношаху  болеснике и које мучаху нечисти духови и сви оздрављаху“.

Пред бесомучнике нису постављани никакви услови, као што чине данашњи свештенослужитељи. Ни да се покају, ни да се исповеде, ни да држе епитимије... Бог, преко Својих благодатних сасуда исцељује тренутно и безусловно.

Али, наравно, ако ови продуже да греше, биће им горе, по речима Господњим: „Иди и не греши више, да ти не буде горе“.

БЕСМИЛЕНОСТ ПОСТАВЉАЊА УСЛОВА БЕСОМУЧНИМА

Бесмислено је бесомучнику постављати било какве услове за исцељење. Он је свезан. Свезао га је јаки. Зато се сам не може одрешити (=покајати). Потребан је јачи да свеже јакога који је га је свезао. То имамо у Матеј 12, 29. Господ Исус каже:

"Или како може ко ући у кућу јакога и покућанство његово отети, ако најприје не свеже јакога? — и онда ће кућу његову оплијенити."

Значење:

Ово је Исусова парабола којом објашњава своју моћ над демонима.

• Јаки представља ђавола (сатану).
  

• Кућа/покућанство представља људе које ђаво држи у својој власти.

• Везивање јакога значи ограничити моћ ђавола, што Господ Исус чини својом божанском силом, како би ослободио људе.

Има ли још примера да су Апостоли лечили бесомучнике?

У Филипима, Свети Апостол Павле је изагнао нечистог духа из робиње која је имала „дух погађачки“ и доносила велики добитак својим господарима. Павле се обратио духу речима: "Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње". Дух је одмах изашао (Дела Апостолска 16:16-18)

Свети Апостол Филип у Самарији (Дела Апостолска 8:7):

Иако Филип није био међу првобитних дванаест апостола, био је један од седморице ђакона и апостолски проповедник. У Самарији је чинио чуда: "Јер из многих у којима беху духови нечисти, излажаху вичући гласом великим...".

КО СУ НАСЛЕДНИЦИ АПОСТОЛА

  Директни наследници Апостола:

У најужем смислу, епископи (владике) су директни наследници апостола јер поседују пуноту свештеничке власти коју су примили преко непрекидног ланца рукополагања од самих апостола.

Шири круг јерархије:

Поред епископа, проповед и дело апостола у свету настављају и презвитери (свештеници) и ђакони. Свештеници своју власт и благослов за вршење светих тајни добијају од епископа, чиме постају учесници у том истом апостолском наслеђу.

Зашто онда данашњи епископи и свештеници немају силу апостолску да лече бесомучнике?

То је питање свих питања и одговор свих одговора. Свe остало су празнословља, разбацивање баналним причама и шареним лажама по друштвеним мрежама за лаковерне.

БЛАГОДАТ ОДСТУПА, НЕЧАСТИВИ ЈАЧА

Нема благодати! Благодат се повлачи због новотарија, екуменизма, среброљубља, маловерја и лицемерја. Зато нам ђавоиману Српчад више не исцељују свештеници и калуђери, већ завршавају на психијатријама!

"Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имања и богатство, и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савест, говорећи: "Сачуваћемо и спасти обитељ (манастир) и Господ ће нам опростити." Несрећни и заслепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити света обитељ (манастир) већ - голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат" (овде:)

СВЕДОЧЕЊЕ РУСКОГ СВЕШТЕНИКА – ПСИХИЈАТРА; РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ХИСТЕРИЈЕ И ПОСЕДНУТОСТИ

Григориј Григорјев, доктор теологије и медицинских наука, почасни доктор Руске Федерације, психијатар, каже да  ако свештеник „прочита црквену молитву са вером“, онда ће особа опседнута демонима  — доживети нагло олакшање свог психичког стања. Након егзорцизма, психички поремећаји изазвани духовним узроцима обично нестају. Отац Григориј истиче наглашава да је пре Револуције свештенству саветовано да појединачно обавља егзорцизме „како би се удаљили они који пате од хистерије, познати у цркви као хистерични људи“. Он објашњава да ти људи често привлаче пажњу током црквених служби гласним викањем и другим демонстративним понашањем, које верници доживљавају као демонско опседање, иако то нису. Опседнуте, према речима свештеника, одликује страх од црквених тајни, светих моштију, свете воде и чудотворних икона.

ПРИМЕРИ САВРЕМЕНИХ ДУХОВНИКА КОЈИ СУ ИСТЕРИВАЛИ НЕЧИСТЕ СИЛЕ

Но, можда ће неко да помисли или каже како је то одлика данашњег времена, да то није случај само у СПЦ.

Али, није тако.

Ево један пример.

Деведесетих година прошлог века, многи су чули за извесног блаженог старца који је живео у манастиру Санаксар. Инспирисани причама искусних поклоника, људи су долазили у овај манастир скривен у мордовским шумама, хрлили ка старцу, а затим падали под његово окриље, прилепљивали се уз њега и постајали његова духовна деца. Био је то схиигуман Јероним Верендјакин (1931–2001)  .

Његовим молитвама, многи безнадежни пацијенти су исцељени, укључујући и оне опседнуте демонима.

Њему су откриване тајне мисли особе.

Могао је да погледа особу и одмах утврди њену болест - и физичку и духовну.

Задивљујуће је слушати приче његове духовне деце о разноврсним чудима која су се у изобиљу дешавала молитвама овог благодатног молитвеника и чудотворца нашег времена. Хиљаде ходочасника долазило је код њега по духовне савете и исцељења. Ево главних духовних дарова и чуда повезаних са оцем Јеронимом:

Отац Јероним је имао дар исцељења духовних и физичких болести. Његовим молитвама, многи безнадежно болесни људи су исцељени, укључујући и оне од којих су лекари дигли руке.

Исцељење опседнутих: Сведоци су приметили да је старац помагао људима који пате од опседнутости демонима. Исцељење после смрти: Ходочасници настављају да добијају исцељење након што се помоле на старчевом гробу у манастиру Санаксар.

Сведочанства о исцељењу опседнутих од стране схиигумана Јеронима често се повезују са његовим свакодневним молитвама и помазањем светим јелејем.

Један конкретан пример, који су описали очевици, догодио се у октобру 1997. године:

Егзорцизам током помазања:

Очевидац из Тољатија се сећа како су нечисти духови изашли из жене током свештениковог помазања. Она је вриштала гласом који није био њен, али након молитви и старчевог додира, дошло је до олакшања и исцељења.

По правилу, исцељење опседнутих од стране оца Јеронима пратило је следећи образац:

• Љубав и смирење: Старац никада није улазио у агресивне расправе са опседнутима. Веровао је да је „смирење најмоћнији ударац ђаволу“ (а српски духовник се свађа и осуђује опседнутог што пуши!!!)

Његова љубазност и саосећање узроковали су повлачење нечистих духова.

• Дневни канони:

Отац је служио свакодневне молитве и читао „Канон за болесне“, током којих су патници добијали духовну подршку и олакшање од мука.

• Мошти: Користио је свето масло, артос и свету воду као примарно средство за „исцељење“ душе и тела.

О духовним саветима које је старац давао за заштиту од „лукавстава демона“

Духовна основа заштите

• „Бој се Бога, а не демона“:

 Старац је учио да је страх од мрачних сила недостатак вере. Ако је човек са Богом, демони немају моћ над њим.

• Смирење и љубав:

То су главна оружја против ђавола. Према речима старца, смирење је „најмоћнији ударац непријатељу“, а љубав „покрива многе грехе“.

• Спознаја својих грехова: Старац је позивао људе да виде своје преступе јасно као „чинију супе“.

Практична упутства

• Молитвено правило: Током напада или болести, свештеник је благосиљао молитву „Богородице Дјево“ (до 150 пута дневно) и Псалам 108 за оне који пате од зависности или спољашњег прогона.

• Став према увредама: Ко први каже „опрости“ жње небеску награду.

Старац је изједначавао осуду других са врачањем, сматрајући је капијом за нечисте духове.

• Светиње у кући:

Старац је саветовао помазивање болних места светим уљем и посипање дома светом водом, али је увек истицао да то треба да буде праћено вером и молитвом.

Шта је старац категорично забрањивао

 • Окретање врачарима и гатарима:

Отац је строго забранио одлазак код „гатара“, „исцелитеља“ и врачара, као и поверење у њих, називајући то директним путем ка пропасти душе.

• Малодушност и самосажаљење: Говорио је да се не треба роптати током искушења.

ЈОШ ПРИМЕРА САВРЕМЕНИХ ИЗГОНИТЕЉА ЗЛИХ ДУХОВА

1. Свети Пајсије Светогорац (1924–1994)

Један од највољенијих савремених Светитеља. Иако је живео као пустињак на Светој Гори, хиљаде људи су му долазиле. Постоје бројна сведочења о томе како је својом молитвом и самом појавом изобличавао демоне у људима и помагао онима који су патили од „нечистих духова”. Често је говорио да се демони изгоне само смирењем и љубављу.

2. Свети Гаврило Грузијски (1929–1995)

Грузијски архимандрит познат по својој светости и необичном понашању („јуродивост”). Био је чувен по томе што је имао власт над демонима. Забележено је много случајева где су бесомучни људи осећали страх у његовом присуству и након његових молитава бивали потпуно исцељени.

3. Свети Јован Шангајски (1896–1966)

Иако нешто старији пример, његов култ је изузетно јак у савременом Православљу. Био је велики чудотворац који је бос обилазио болесне у болницама. Сматра се заштитником оних који пате од психичких болести и духовних опседнутости. Позната су сведочења из Шангаја, Сан Франциска и Париза о његовим успешним егзорцизмима.

4. Старац Порфирије Кавсокаливит (1906–1991)

Грчки старац који је имао дар „прозорљивости” (видео је стање људске душе као на рендгену). Помагао је људима који су били под утицајем магије или духовне опресије, користећи специфичан приступ – учио је људе да се не боре директно против зла (мрака), већ да се окрену Христу (светлости), па ће мрак сам отићи.

5. Свети Нектарије Егински (1846–1920)

Иако је живео почетком 20. века, он је можда Светитељ коме се људи највише данас моле за исцељење. Његове мошти на острву Егина и уље из његових кандила сматрају се лековитим за најтеже болести, али и за стања духовне опседнутости.

ПРАКСА ЕГЗОРЦИМА

Пракса егзорцизма је регулисана православним канонима и стога није маргинална. Ова пракса је дошла у Српску и Руску Цркву из Византије одмах након крштења, заједно са литургијским књигама које су преведене са грчког...