Наишли смо на једну занимљиву изјаву кардинала Јозефа Рацингера, будућег папе Бенедикта XVI, која руши идеју водиљу екуменизма у њеним темељима.

Папа Бенедикт XVI је спадао у ред најученијих римокатоличких теолога. Био је професор на универзитетима у Бону, Минстеру, Тибингену и Регенсбургу, као предавач догматике.  Основао је часопис Communio 1972. године, који постоји и дан данас и један је од најутицајнијих часописа католичке мисли. Био је префект Конгрегације за Доктрину Вере и носилац седам почасних доктората. Рацингер је имао значајну улогу и на Другом ватиканском концилу...

Због чега је све ово битно? Битно је због екуменизма. Док је на челу Римокатоличке цркве био Бенедикт XVI, такозвано уједињење цркава није могло да прође. За његовог понтификата никада се би могло десити да било који римокатолички прелат, а камоли сам папа, чита Никео-Цариградски символ вере, што је учинио садашњи папа Лав у Изнику, како би православно словесно стадо превео у свој тор.

Са папом Бенедиктом XVI сви су били начисто: он је отворено говорио: нема друге цркве осим римокатоличке.

Папа Бенедикт је био  опрезан према екуменизму који би могао релативизовати римокатоличке догме. За њега је јединство значило заједништво у истини (римокатоличкој "истини", наравно), а не само површно јединство.

Ево његове изјаве коју смо поменули на почетку, која руши мото савременог хуманистичког екуменизма - "дијалог љубави", односно лажи да свака конфесија или религија може да задржи своју догматику и ступи у  „цркву љубави“ Антихриста:

Папа Бенедикт XVI: „Рекао бих, љубав је увек повезана са истином. Ако се љубав одвоји од истине, то више није љубав, него карикатура љубави...

Средишња тачка је ова: истина и љубав су повезане“. 

Сви који познају учење оца Јустина Ћелијског, читајући папине речи, сетиће се да је то исто и отац Јустин говорио:

Отац Јустин: „Не треба се варати: Суштина љубави је истина; и љубав живи истинујући... Стога, нема „дијалога љубави“ без дијалога истине. Иначе, такав дијалог је неприродан и лажан. Отуда и заповест христоносног Апостола у посланици Римљанима: „Љубав да не буде лажна“ (Рим. 12, 9)“.

Но, закулисне силе су зато и смениле Бенедикта, а на чело Ватикана устоличиле људе који се клањају идолима и учествују у ритуалима посвећеним Пачамами („Мајци Земљи“).

Истог таквог – поклоника „Мајке Земље“, прозваног још и „зелени патријарх“, због његових еколошких прегнућа – устоличили су и у Истанбулу.

Финансијском и медијском подршком прогласили су га за „источног папу“, и тако направили Истанбулску унију, којом су и православни и римокатолички верници преведени жедни преко воде (уз ћутање све до једног поглавара и епископа православне васељене).

Потписивање Истанбулске уније

На жалост, мало је верника који схватају шта се заиста у догодио у Изнику  (древна Никеја) и Истанбулу, и какве то последице има по лично спасење...