Старац је причао да је епископ једног града обавештен да две удате хришћанке воде раскалашан живот. Ова вест је растужила епископа. Сумњајући да се можда и други понашају слично, обратио се Богу у молитви, тражећи решење за своју недоумицу, што му је и било услишено.

Након Божанске и Страшне Жртве, док су присутни један за другим прилазили да приме Свете Тајне, епископ је видео стање њихових душа на лицу сваке особе.

Видео је лица грешних људи црна, као да су спаљена врућином; њихове очи су биле црвене и крваве.

Други људи су имали светла лица, а њихова одећа је била блиставо бела.

Тело Господње је неке који су га примили пекло и опекло, док је друге просветљавало, чинећи их попут светлости; улазећи у њихова уста, ширило је светлост по целом њиховом телу.

Међу овим људима били су и пустињаци и брачни парови.

После мушкараца, почеле су да прилазе жене.

Међу њима, владика је видео неке са црним лицима и крвавим очима, док су друге имале беле, светле тенове.

Две жене које су биле оптужене пред владиком пришле су заједно са осталим женама, и он им је посветио још већу пажњу.

Видео их је како прилазе Светом Тајни са светлим, чистим лицима, обучене у огртаче необичне белине.

 Када су се причестиле Христовом Тајном, чинило се да их је светлост обасјала.

Владика се поново окренуо молитви, молећи Бога да му објасни шта му је откривено.

Јавио му се анђео Господњи и заповедио му да пита о свему.

Свети владика је одмах питао за две жене, да ли су праведно оптужене.

Анђео је одговорио да је све што је речено о њима истина.

Тада је владика приговорио анђелу:

„Како то да су им, када су примиле Тело Христово, лица сијала, носиле су беле огртаче, и из њих је извирала знатна светлост?“

Анђео је одговорио: „Зато што су се покајале за своја дела и окренуле се од њих. Кроз сузе, уздахе и исповест, постале су достојне Божанског дара. Штавише, обећале су: ако им се опросте прошли греси, никада се више неће упуштати у грешно понашање. За то им је даровано божанско преображење, опроштење од греха, и од тада су живеле уздржано, побожно и праведно.“

Владику је изненадила не толико промена код њихових жена – која се дешава многима – колико дар од Бога, који их је не само избавио од вечних мука, већ им је чак и подарио благодат.

Анђео му је рекао: „У праву си што се чудиш као човек! Али Господ, Бог наш и твој, по природи је добар и милостив. Он не само да избавља оне који напусте своја грешна дела и дођу к Њему кроз исповест од вечних мука, већ их и поштује. Бог је толико волео свет да је за њега дао свог јединородног Сина. Син Божији, када су људи били Његови непријатељи, благоизволео је да умре за њих, а још више ће их ослободити од мука пакла када постану Његови укућани и покају се за своје грехе. Он ће им подарити уживање у блаженству које им је сам припремио. Знајте ово: ниједан људски грех не може надвладати Божју милост, осим ако се људи, кроз покајање и добра дела, не очисте од својих прошлих грехова. Свеблаги Бог познаје слабост вашег рода, снагу ваших страсти, моћ и лукавство ђавола. Он опрашта, као синовима, онима који падну у грех, и стрпљиво чека њихово исправљање. Када се покају и моле, Његова доброта силази на слабе, олакшава њихове муке и дарује благослове припремљене за праведнике.

Владика је упитао Анђела: „Молим те, објасни ми значење различитих изгледа које грешници попримају.“

Анђео му је рекао: „Они чија су лица светла и радосна живе у уздржаности, чистоти и истини; скромни су, саосећајни и милосрдни.

Они чија су лица црна склони су прељуби и другим безакоњима.

Они чије су очи црвене и крваве живе у злоби и неправди; воле да обмањују и буду лукави – то су богохулници и убице.“

Анђео је додао: „Помози онима које желиш да се спасу. Зато је твоја молитва услишена, да, просветљен виђењем, објасниш грехе својих ученика, исправиш их поуком и опоменом и поучиш их покајањем Господу Исусу Христу, који је умро за њих и васкрсао из мртвих. Према својој снази, ревношћу и љубави према Господу своме, брини се о свима њима, да се окрену од својих грехова Богу. Отворено им реци којим су гресима подложни и убеди их да не очајавају у своје спасење. Када се покају и окрену Богу, добиће спасење за своје душе и обиље будућих благослова. Ти, подражавајући Господу, који је напустио Небо и дошао на земљу ради спасења човечанства, добићеш највећу награду.“

Свети Игњатије Брјанчанинов, Отечник.