Прича о хапшењу митрополита Илариона (Алфејева) у Чешкој наставила се након његовог повратка у Русију. И тај наставак можда није ништа мање откривајући од самог наркоскандала у Карловим Варима.

Према јавним информацијама, Алфејев је стигао у Русију у ноћи између 29. и 30. маја. Његова рута је била индиректна: Чешка, Мађарска, Истанбул и Москва. Према речима самог митрополита, Чешку је напустио аутомобилом, у пратњи руских дипломата, а затим је из Мађарске преко Истанбула одлетео у Москву.

31. маја, Алфејев је саслуживао са патријархом Кирилом на Литургији у Тројице-Сергијевој лаври. Другим речима, након великог међународног скандала, није био скривен, суспендован или стављен на чекање, већ је демонстративно изведен у јавну црквену арену заједно са патријархом.

Сам Алфејев је потом објавио да се лично састао са патријархом и изнео му своју верзију догађаја. Према речима митрополита, поглавар Руске православне цркве у потпуности дели став руског Министарства спољних послова и благословио га је да се не враћа у Чешку. Алфејево будуће служење још није одређено: изјавио је да ће служити где год га Његова Светост упути.

Званично, чини се да је ово забринутост за безбедност владике. Али у суштини, поставља се друго питање: да ли је афера са Чешком постала погодан начин да се Алфејев бескомпромисно врати у руску орбиту?

Медијске публикације које су се појавиле одмах након хапшења Алфејева посматрале су инцидент не само као скандал са дрогом већ и као ударац мрежама у сенци које окружују Руску православну цркву. Аутори чланка указују на Алфејеве везе са кругом Константина Голошчапова, познатог православног бизнисмена кога медији често називају „Костја Мошчевоз“ и који је повезан са светогорским братством, црквено-пословним контактима и неформалним каналима утицаја.

Према извештајима медија, Голошчапов је, кроз ходочашћа, цркву и пројекте везане за цркву, изградио мрежу контаката са званичницима, бизнисменима, представницима Руске православне цркве и страним верским круговима. Ова нарација приказује Алфејева као некога ко је дуго држао кључну позицију у спољним пословима Руске православне цркве и ко би могао бити повезан са овим каналима.

Сама логика онога што се дешава делује индикативно.

 Донедавно, Алфејев је био један од најутицајнијих јерарха Руске православне цркве, шеф црквеног „Министарства спољних послова“ и човек за кога се прозивало да је могући наследник патријарха. Затим је уследило оштро деградирање, Мађарска, скандал са Георгијем Сузукијем, премештај у Карлове Вари, притвор у Чешкој, пуштање без оптужби и брз повратак у Москву.

Сада је јавна нарација следећа: Алфејев није токсични јерарх са великим низом скандала, већ жртва спољне провокације. Патријаршија и Министарство спољних послова заузели су јединствен став. Митрополит је добио благослов да се не враћа у Чешку. А питање његовог даљег служења биће решено унутар руске црквене хијерархије.

У том контексту, посебно је занимљиво да чешка истрага, према извештајима медија, није дефинитивно затворена: Алфејев није оптужен, али прича о пронађеној супстанци није правно нестала. То значи да ван Русије остаје недовршен случај, а унутра је враћен на контролу епископ са опсежним познавањем спољних односа, финансијских рута и неформалних контаката Руске православне цркве.

И овде главно питање више није ко је тачно подметнуо „бели прах“ и да ли је то био чешки напад, провокација тајних служби или завера против Руске православне цркве.

Главно питање је у другом: да ли су Алфејева спасли — или је враћен у систем из којег више не може да изађе?

За сада, на површини, не видимо срамоту, већ демонстративну рехабилитацију: саслужење са патријархом, лични разговор, усклађивање ставова Руске православне цркве и Министарства спољних послова и благослов да се не враћа у Чешку.

Али ако су приче о његовом познавању сумњивих црквених финансијских канала бар делимично тачне, онда Алфејевљев повратак у Русију можда није крај скандала, већ почетак нове фазе у унутрашњој борби око једног од најинформисанијих бивших „министара спољних послова“ Руске православне цркве.

Превод: "Борба за веру"

Извор: Православный Инсайдер