Преподобномученик Козма, прот Свете Горе (чији се празник сада слави), мученички је пострадао од стране филокатолика у Кареји јер је одбио да се покори латинским догматима. Заједно са њим су били оци Кареје, Кутлумуша, Ивирона, Ватопеда, Зографа и Ксенофонта.

„Године 1274, Лионски сабор је усвојио црквену унију.

Цар Михаило VIII Палеолог послао је одред војника на Атос да принуди прихватање овог споразума.

 Затим су се неки монаси Велике лавре и манастира Ксиропотам, из страха, покорили захтевима врховне власти.

Ипак, на свим другим местима, латиномислећи су се сусрели са чврстим отпором браће, која су била спремна да пролију своју крв пре него да се одрекну православне вере.

Ушавши у манстир Ивирон, цареви људи су послали све монахе грузијског порекла у Италију, а остали су укрцани на брод и потопљени у мору [13/26. маја].

У манастиру Ватопед, ухватили су и обесили дванаест побуњених монаха на оближњем брду, а задавили су игумана Јевтимија [4/17].

 У манастиру Зограф двадесет шест монаха који су се затворили у кулу спаљено је живо [10/23. октобар].

Стигавши затим у Кареју, атонску престоницу, која је у то време била организована попут лавре, царски војници су заробили прота Свете Горе, који је својом непоколебљивошћу у вери поставио пример свим осталим монасима, и посекли га мачем заједно са великим бројем монаха.

Затим су опљачкали и спалили црквене и манастирске зграде, које су годинама остале у рушевинама.

 Након што су војници отишли, монаси, који су се скривали у планинама и шумама, вратили су се у манастире и сахранили мошти Мученика на улазу у цркву прота.

Вековима су монаси свакодневно палили кандило над гробом прота.

5. децембра (18. новембра) 1981. године, његове мошти су свечано откривене, а Литургија је први пут одслужена у присуству великог броја верника у част Светог Козме.