Свети Јован Шангајски (Максимович), прозорљиви чудотворац, говорио је о последњим временима овог света у једној од својих проповеди: „Антихрист ће дати Цркви прилику да живи, дозволиће јој да одржава богослужења и обећаће да ће градити прелепе цркве под условом да буде признат као Врховно Биће и да му се поклони. Он ће гајити личну мржњу према Христу. Живеће по овој мржњи и радоваће се отпадништву народа од Христа и Цркве. Доћи ће до масовног отпадништва од вере, а многи епископи ће издати веру и наводити блистав положај „Цркве“ као оправдање.

Зашто ће онда „потрага за компромисом“ бити карактеристично расположење људи, које ће их предати власти Антихриста? Зато што је компромис у духовним стварима резултат духовног слепила и кукавичлука. Православни хришћани су увек препознавали такве знаке „последњих времена“ – чак и од времена апостола. То је природно, јер након доласка Спаситеља на свет, увек живимо у „последњим временима“, када се прави човеков коначни избор. Стога, силе таме настоје на све начине да скрену човека са његовог пута ка Христу. Главна снага ових злих духова лежи у обмани – на крају крајева, силе зла никада не делују отворено, већ се увек представљају као силе добра. Православну Русију су 1917. године уништиле силе Антихриста првенствено кроз обману – представљали су се као „борци за правду“. Духовно слеп, али најподлији и најагресивнији део народа веровао је демонима, и као резултат ове обмане, као и терора, руски народ је пао у ропство какво ниједан други народ у светској историји никада није познавао.

И у нашем времену, таква подла обмана поново окупља своје присталице, који би могли заувек да сахране Русију. Али још софистициранија обмана сада циља на оне који себе сматрају верницима и православнима. Они су искушени „помирењем“ са непријатељима Христа и Русије, представљајући то као наводно „хришћанско праштање“. Свети Игњатије (Брјанчанинов) је упозоравао на ово, пишући: „Антихрист ће се открити као кротак, милостив, пун љубави, испуњен сваком врлином: они који препознају палу људску природу као истину, препознаће га као таквог и покориће му се због његове узвишене врлине“...

Нажалост, кршећи принцип синергије између духовних и световних власти, савремено црквено руководство, иако у много мањој мери него у совјетско време, и даље се додворава безбожним властима и следи пример оних који мрзе православну Русију.

Ово објашњава ћутање Цркве у вези са текућом „пузећом ресовјетизацијом“. Ово објашњава зашто је, супротно канонском праву, које проглашава принцип синергије између духовних и световних власти, Црква сада приморана да се потчини световном принципу „одвајања Цркве од државе“, заборављајући да Велику Русију нису створили само велики цареви и кнежеви, већ и велики свеци које помињемо на богослужењима: Петар, Алексије, Гермоген и многи други. Русију је створила Православна Црква – она је темељ њене државности и цивилизације, и ако се овај темељ игнорише, Русија неће дуго опстати.

Могла је да опстане под јармом атеиста 70 година, али само зато што је народ још увек био царски и православан. Али сада је овај народ изумро, а на његово место дошли су људи рођени у безбожним временима, носећи свој Каинов жиг. Црква мора бити активна политичка снага, у складу са принципом синергије међу силама. Као одговор на поступке безбожних, антихришћанских власти, које сада подло оживљавају симболе и идеологију „СССР-а названог по Антихристу“, мора се чути снажан, просветитељски глас Цркве! Али уместо тога, видимо компромис и помирење у духу Антихристовог доба, о чему говоре наши велики свеци...