Кохановска је пренела „велики поздрав“ присталицама аутокефалности међу епископатом Украјинске Православне Цркве (то су они који су се одвојили од Московске патријаршије и престали да помињу њеног патријарха, чиме су ушли у раскол сами себи, практично, дајући аутокефалност - нап. "Борба за веру"). У видеу који је објавила на Интернету формулисала је једноставне, али разумљиве тачке. Суштина Кохановскиних речи је следећа.

Ако неки јерарси УПЦ не цене толико каноне и толико желе аутокефалност, могу је лако постићи. Преласком у „ПЦУ“, коју Фанар признаје као „аутокефалну црквену структуру“ у Украјини.

Кохановскаја једноставно предлаже да надлежни епископи следе Драбинков пут и оставе УПЦ на миру.

 + + +

 Многи су вероватно приметили колико су злобно све те личности Украјинске Православне Цркве које, такорећи, у великој мери зависе од одређених служби, напале Кохановску. Напале су је устврљено и једноставно не могу да престану.

Ту спадају и Одеси, и све врсте Јона, Силвестера, Варсануфија и Јушчика – има их безброј.

 А полузванични информативни ресурс колибе "Веселий піп" постао је толико популаран да и даље свакодневно објављује гомилу видео снимака од пре 10-20 година који садрже „компромитујуће доказе“ против Викторије. То укључује исечке из регионалних телевизијских програма, снимке полицијског надзора, аматерске снимке „приватних лица“ и тако даље, на којима је још увек млада и нецрквена Кохановска приказана у неком неповољном светлу.

 Одакле мислите да је "Веселий піп" добио ову колекцију видео снимака?

Управо тако.

Ово води до једноставног, логичног закључка: ако су људи у униформама задужени за уништавање УПЦ толико заинтересовани да брзо неутралишу последице поступака Кохановске да су чак прибегли оперативним видео архивама и репутацији својих сателита у мантијама, онда јесно о чему се ради, па само напред!

Овај инцидент је веома користан за НАШУ ЦРКВУ. И то је заиста тачно. Хајде да објаснимо зашто.

Данас, чак и међу истински црквеним људима, верним Мајци Цркви, канонима и Предању, настао је талас незадовољства и конфузије:

„Зашто промовисати Кохановску и истицати њено име као заставу? Она мало разуме црквену структуру и каноне! И слушајте шта говори и како се понаша; да ли је она заиста пример који верници треба да следе?“

Али!

Такође нам је савршено јасно да је у овом историјском тренутку Господ изабрао тако несавршену Викторију као инструмент, као Своје оружје, као оштар и одјекујући зов, да посрами дрске отпаднике од УПЦ и пробуди уснуле.

„Снага моја се у слабости савршено показује“ (2. Кор. 12:9).

Да, с правом је примећено да Викторији недостаје верско знање и јасно разумевање канонске структуре Цркве.

Али истовремено, она има обиље очајничке љубави према истини и ексцентричности – оне су једноставно ван сваке мере.

Управо зато, верујемо, она је била савршен инструмент за кумулативно ослобађање колективне црквене суштине – нечега што је дуго гнојило, потискивало, осећало се на кожи, али што мало ко може изразити речима, а камоли наглас објавити.

Па ипак, она је то објавила.

Колико је најбоље могла.

Али је то објавила веома гласно.

Управо зато је чин Кохановске експлодирао као бомба, дуго се кувајући испод црквених издајника и њихових световних луткара.

Експлодирао је тако жестоко да се још увек не могу опоравити, још увек претражују своје архиве за било каквим „инкриминирајућим доказима“ против ове импулсивне жене, како би што више дискредитовали и њу и оно што је рекла.

Они не разумеју да се овде не ради о Кохановској.

Она се једноставно појавила као благовремени инструмент у рукама Господа, који јој је омогућио да ослободи све што је тињало у православном народу Украјине.

Лажи и неистине, конформизам и издаја многих пастира и епископа НАШЕ ЦРКВЕ су прокључали и нагомилали се током ових неколико година.

Није сама Кохановска та која је тек ударила теофанијевце по носу мокром крпом.

 Не, то су били наши верни црквени људи који су их ударили по Кохановској.

Не знамо какав ће бити будући духовни живот и црквена судбина Викторије.

И, не дај Боже, никако не гурамо ову слушкињу Божју на некакав црквени пиједестал или свећњак, како нас и наши и други покушавају оптужити.

Наравно да не. Али смо апсолутно сигурни да је она, тако слаба, постала инструмент у рукама Господњим да посрами образоване и достојанствене отпаднике и позове их на покајање.