...Тренутак о коме у Књизи Откровења говори Свети Апостол и Јеванђелист Јован Богослов брзо се и неумољиво приближава: „Времена више неће бити“ (Откр. 10:6). Пред нашим очима, оно се смањује до крајњих граница.

Овај свет, који лежи у злу (1. Јованова 5:19), убрзава свој јуриш ка свом страшном и неизбежном крају: „Али дан Господњи доћи ће као лопов ноћу, у који ће небеса с буком проћи, и стихије ће се растопити, а земља и дела на њој изгореће“ (2. Петрова 3:10), говори нам Реч Божија.

Ипак, често се чује прича о „необузданим апокалиптичким осећањима и очекивањима краја света, сличним онима која су се примећивала међу хришћанима кроз векове“.

Који је исправан став према овоме?

ЦЕО ТЕКСТ МОГУ ДА ПРОЧИТАЈУ ЧЛАНОВИ НАШЕ МЕЈЛИНГ ЛИСТЕ...