Христос посреди нас!

Хтио бих да некада на вашој страници пишете нешто на тему скрнављења  духовних пјесама увођењем неких мелодија и ритама  који нису прикладни томе. Као примјер бих навео "Победну песму" епископа Николаја која је  по мени оскрнављена некаквим маршевским, војничким ритмом.

Мени се чини да су те промјене увели етно музичари, диригенти, хоровође, некакви пјесници и слични,  а новотарци подржали то све.

То је по мени дух естрадизације, комерцијализације, "вјерског кича"  а који свој основ има у гријеховним страстима.

Већ сте почетком ове године, чини ми се, дотакли се тога.

 Мени се још не свиђа што се по неким парохијама пјевају свакаве пјесме умјесто причастена, (Манасија, Ми смо деца неба...) а те пјесме својим садржајем и тематиком нису да се пјевају на литургији.

По мени требало би посветити пажњу пјесмама причастена и нпр. које би духовне пјесме од владике Николаја могле да се пјевају за причастен (рецимо, само оне које имају теметику Бога, покајања, скрушености, све оно што доликује да припреми човјека за причешће које слиједи одмах у наставку литургије, а не остале које имају другачије главне мотиве  )  а које су за употребу у другим приликама (духовне вечери  академије, у сврху окретања народа вјери... )

Једном приликом сам у једном храму чуо да се пјева за вријеме исповијести народа на литургији "Ораховцу башто рајска" и "Густа ми магла паднала" (те су пјесме нашли у књиги "Добро дош'о Христе" - збирци духовних пјесма уз које су се нашле и родољубиве пјесме које су свјетовног карактера.)

По мени ту доста улогу има што свештенство у појединим парохијама има јако "танак " избор за појце, па онда ускачу људи који нису довољно едуковани са типиком и црквеним поретком , мада мислим да је то све посљедица отпадања народа од вјере и надирућег новотарства.

 Драган