Фјодор Михаилович Достојевски је посетио Оптину пустињу у јуну 1878. године након смрти свог вољеног сина. У то време, старац Амвросије је био старешина у манастиру.

Људи су долазили старцу као светом човеку, верујући и надајући се исцељењу од духовних и физичких болести.

Старчева хришћанска љубав, чврста вера и срдачна молитва исцељивале су све посетиоце.

Старчева упутства су често била кратка, али сажета, и његови ученици су их дуго памтили.

Старац Амвросије, према речима јеросхимонаха Јосифа, дуго је разговарао са Достојевским, разматрајући многа актуелна питања духовног живота.

Старац је рекао за Достојевског:

 „Ово је покајани човек.“

У скиту су рекли да је Достојевски признао старцу да „никада раније није веровао ни у шта“.

-„Шта вас је навело да се обратите вери?“, упитао га је отац Амвросије.

-„Да, видео сам рај. Како је тамо дивно, како је светло и радосно! А његови становници су тако лепи, пуни љубави. Дочекали су ме са изванредном љубазношћу. Не могу заборавити шта сам тамо доживео и од тада сам се окренуо Богу.“

Свети Амвросије Оптински био је главни духовни и прототипски узор на основу којег је Фјодор Достојевски обликовао чувени лик старца Зосиме у свом последњем роману „Браћа Карамазови“. Прекретница у њиховом односу и настанку овог лика догодила се у лето 1878. године, када је писац дубоко потресен породичном трагедијом посетио манастир Оптина пустиња

Сусрет у Оптини пустињи

Лична трагедија: У мају 1878. године, Достојевском је изненада преминуо трогодишњи син Алексеј (Аљоша) услед напада епилепсије. Писац је био сломљен од туге и очаја.

Одлазак код старца: Да би му помогао да преброди бол, филозоф Владимир Соловјов га води у манастир Оптина пустиња, која је тада била духовни центар Русије.

Тајни разговори: Достојевски је провео неколико дана у манастиру и три пута се насамо састао и разговарао са старцем Амвросијем. Старац му је пружио утеху, разумео његову патњу и рекао му речи које су ублажиле његову бол за изгубљеним сином.

Утицај на роман „Браћа Карамазови“

Лик старца Зосиме: Велики део личност, блага нарав, начин опхођења према грешницима и духовна мудрост старца Зосиме преписани су директно са старца Амвросија.

Лик Аљоше Карамазова: Достојевски је свом главном и најпозитивнијем јунаку дао име по свом преминулом сину Алексеју, а сместио га је у манастир као искушеника управо код старца Зосиме.

Глава „Религиозне жене“: Чувена сцена у роману где старац Зосима теши мајку која плаче за својим умрлим дететом представља уметнички уобличен запис онога што је старац Амвросије заиста рекао самом Достојевском за његовог сина.

Како је Амвросије видео Достојевског?

„Овај човек се каје.“