Да ли је митрополит Меркурије из Ростова технички кандидат за патријарашки трон или тест патријаршијских ресурса „старе гарде“?

На интернету су се појавиле информације о могућем наследнику патријарха Кирила.

За овог кандидата се каже да је поглавар Донске митрополије, митрополит Меркурије (Иванов) из Ростова и Новочеркаска.

Нисмо пронашли никакве чињенице или референце на истинитост ових претпоставки, а сама вест се заснива искључиво на позитивном приказу духовних и моралних квалитета митрополита Меркурија, граничећи се са отвореном ПР кампањом.

Меркурије је директно описан као „будући патријарх Московски и све Русије“, „најдостојнији кандидат“, „блистави стуб православља“, „архипастир кога чека Руска Црква“ и „неупоредив кандидат у погледу свог калибра“.

Чак и површан преглед овог „калибра личности“ је помало збуњујући.

Нема сумње да је поглавар Донске митрополије особа из Патријархове орбите, али та околност није довољна да га утврди као правог кандидата за патријаршијски престо.

Неуспех у управљању производним гигантом Руске православне цркве, концерном „Софрино“, његове скандалозне антихришћанске изјаве на телевизији и радију (сетимо се, на пример, Меркјуровог савета жени да „убаци арсен у храну свог мужа“ (овде:)), јавне оптужбе свештенства (посебно, серије осуђивања бившег свештеника Александра Усатија), каријерно лобирање „личних дечака“ (ипођакона) и угњетавање свештенства што је довело до трагичних инцидената – цео низ инкриминишућих чињеница не само да баца сенку на Меркјура, већ и показује његову очигледну неспособност као предвиђеног високорангираног кандидата.

Ко има користи од промовисања теме „наследства“ митрополита Меркјура?

То би могла бити или „стара гарда“ тешкашких епископа који се такмиче са младом коалицијом „црквених технократа“, или превара из сопствених извора ПК, која настоји да „преиспита“ лојалне снаге старе школе.

Ова „промоција“ би такође могла имати неколико циљева: или се унапред тихо припрема одређени број „техничких кандидата“ како би привукли одређени број гласова, или је ово лакмус тест рејтинга патријаршких ресурса.

 Могућа је и провокативна превара из других „кула утицаја“, али зашто се то дешава сада?

У сваком случају, унутрашњи процеси постепено почињу да се појављују и постају конкретнији.

Даљи догађаји унутар Цркве ће нам помоћи да схватимо да ли је покрет око митрополита Меркурија изолован инцидент или део много већег пројекта који се појављује иза кулиса.

Пратимо развој догађаја.