На седници Светог Синода 16. јула 2026. године, међу актуелним административним одлукама усвојен је документ којим се дефинише став Цркве о генетском инжењерингу.

Часопис бр. 57 одобрио је документ „Став Цркве према генетској терапији и генетској дијагностици“, резултат дугогодишњег рада Синодске комисије за биоетику и водећих генетичара.

На позадини првенствено кадровске и административне агенде јулског Синода, документ о генетској терапији постао је једна од ретких одлука са дугорочним концептуалним значајем за Руску Православну Цркву.

Синод је одлучио да усвоји документ „уз накнадно разматрање од стране Архијерејског сабора“, што значи да се његово коначно усвајање још увек чека.

Овај став се заснива на уверењу да људски живот почиње у тренутку спајања репродуктивних ћелија, те се стога свака интервенција у ембрион сматра деловањем против живе особе.

Црква повлачи оштру границу између саосећајног лечења и опасног „инжењеринга“: подршка генској терапији соматских ћелија за тешке болести комбинује се са категоричним одбацивањем еугеничке селекције и стварања „химерних“ организама.

Пренатална дијагноза се признаје као оправдана само у сврху спасавања живота или припреме родитеља за посебну бригу о деци, али не као основа за абортус или избор „пожељне“ деце.

Посебно је вредан пажње опрез у вези са питањем уређивања генома герминативних ћелија: овде Црква формулише не трајну забрану, већ привремени мораторијум док се не постигне научни и јавни консензус.

Вреди напоменути да коначни текст задржава терминолошку необичност – употребу речи „трансродна особа“ уместо научног термина „трансгена“.

 По први пут, Руска Православна Црква формулише посебан званични став о генској терапији, генетској дијагностици, уређивању генома и наслеђивању генетских промена.

Синодална одлука систематски је дефинисала границе дозвољене интервенције у људској природи и на њу ће се позивати у будућим дискусијама о правима пацијената и границама напретка.

 Ова одлука делује као тиха интелектуална револуција, учвршћујући улогу Цркве као етичког арбитра у доба високе технологије.

Извор: ТГ "Православни инсајдер"