Литургија се завршава. Свештеник ступа на проповедаоницу са обавештењем верницима:

- „Драга браћо и сестре! Подсећам вас да ћемо следеће недеље почети реновирање парохијског дома. У том смислу, имам две вести за вас: једну добру, другу... рецимо, која захтева веру.“

 Народ у храму ћути. Свештеник наставља:

-„Добра вест је да наша парохија већ има сва потребна средства за потпуни завршетак реновирања!“

 Олакшано мрмљање пролази кроз цркву:

-„Слава Богу! Каквог смо спонзора нашли!“

Свештени застаје, осмехује се и додаје:

- „И друга вест: сав овај новац је још увек у вашим џеповима и торбама. Али чврсто верујем да ће вам Господ помоћи да га извадите одатле!“

+ + +

Млади монах је упитао старца:

- „Оче, да ли сада морам потпуно да се одрекнем света?“

- „Не брини“, одговорио је старац.

- „Ако је ваш живот истински хришћански, свет ће вас се одмах одрећи.“

+ + +

Један мудрац овога века дошао је код једног старца. Видевши да старац нема ништа осим Библије, дао му је свој библијски коментар. Годину дана касније, поново је дошао код старца и питао:

- „Оче, да ли вам је моја књига помогла да боље разумете Библију?“

- „Напротив“, одговорио је старац, „морао сам да се окренем Библији да бих разумео вашу књигу.“

+ + +

Обавештење у црквеној књижари гласи:

-„Јуче је из наше продавнице украдена књига 'Како живети као хришћанин'. Надамо се да ће ускоро бити враћена.“

+ + +

Један архимандрит се упокојио. Испод његовог кревета у келији пронађен је кофер, уредно сложен унутар његове архијерејске одежде, припремљен за његову хиротонију. А на врху свега тога била је калиграфски исписана копија говора који је покојник намеравао да одржи приликом своје хиротоније за епископа. Његове прве речи биле су: „Никада нисам очекивао...“

+ + +

Једна побожна породица је набавила пернатог пријатеља – папагаја. Нико га није научио да говори, али птица се показала интелигентном и причљивом, чак је научила да сама понавља речи и целе фразе.

Једног дана, гости су стигли на породичну прославу. Бака се журила по кухињи, а деца су, да би забавила госте, показала им забавног папагаја.

Врата кавеза су се случајно отворила, папагај је излетео и почео да лепрша по стану.

Власникова мачка, која се до тада скривала на осамљеном месту, појурила је за њом.

Бежећи од потере и већ прилично уморан од махања крилима, папагај се сместио на шипку за завесе тик уз плафон.

Мачка, не будући лукава, брзо и спретно се попела уз завесе до самог врха. Гости су се смрзли. Још један тренутак – и мачак би зграбио јадницу!

Али одједном је птица гласно и јасно рекла, са карактеристичном бакином интонацијом:

- „Господе, помилуј! Господе, помилуј!“

Мачка, затечена, одмах је пала на под, вероватно се мучећи да схвати:

- „Бако?! На завесама?!“

А папагај, шапом хватајући шипку за завесе, задовољно је рекао, као да издише:

-„Слава Богу!“

Нема сцена. А онда — општи уздах олакшања и изненађења.

 Заиста:

 „Свакоје диханије да хвали Господа!“

+ + +

Из приче једног парохијанина: Бака се гура напред у реду за исповест:

- „Пустите ме да прекореда, имам само два греха!“