До средине 1980-их, Јужна Африка је била најбогатија земља у Африци, земља са највишим животним стандардом за црнце у Африци и земља са најбогатијом средњом класом (белцима, наравно) на свету. Била је то једина земља на свету без сиромашних белаца.

Белци су били или чврста средња класа или богати, при чему су богати чинили скоро трећину свих белаца.

Нећу препричавати дугу и занимљиву историју Јужне Африке, али ћу рећи да су после Другог светског рата белци у Јужној Африци схватили да су се појавиле две страшне претње њиховом добром животу, па чак и њиховом физичком опстанку:

 1. Демографија.

 Средином 20. века, Африка је доживела прави демографски бум, и док се црначко становништво у самој Јужној Африци још увек могло обуздати, десетине милиона црнаца у тропској Африци су притискале са севера, и овај ваљак није могао бити заувек обуздаван.

 2. Марксизам.

 Током деколонизације, под утицајем глобалиста и СССР-а, марксизам је почео да цвета међу црнцима, заснован на принципу узимања од белаца и поделе међу црнцима. Створене су левичарске странке, војске и републике.

Белци су протерани из Африке, а њихова имовина је конфискована.

Белци у Јужној Африци су добро разумели шта их чека и предузели су следеће мере:

 1. Земља је подељена на делове, формално стварајући конфедерацију од неколико држава.

 Половина земље је била за белце, а остатак је подељен на неколико држава за црнце – бантустане.

То су биле де факто независне државе, али пошто су црнци били бескорисни, 80% њихових буџета чиниле су субвенције од белаца.

Црнцима је било забрањено да напуштају бантустане и да путују унутар Јужне Африке, иако су активно путовали углавном да би радили за белце.

 Црнци су бирали своје владе у бантустанима и, иако много сиромашнији од белаца, живели су много боље од својих расних колега у другим афричким земљама.

Оно што је овим постигнуто јесте да су белци успели да формирају значајан и утицајан слој савезника међу црнцима.

 Новац и образовање су помогли неким црнцима да сиђу са својих палми и посегну за цивилизацијом коју само белци могу да пруже. Да, многи црнци у Јужној Африци подржавају белце. Дошло је до тачке да су, када су Бантустани демонтирани под Манделом, многи црнци били против тога.

 2. Брутални рат против марксизма. Док су успели да постигну договор са умереним црнцима у Јужној Африци, марксисти су водили терористички рат против Јужне Африке. Сам Мандела је у младости практиковао тероризам, због чега је одслужио четврт века у затвору.

 Марксисте је активно подржавао Совјетски Савез, а скоро цела црна Африка је била црвена.

 Јужна Африка је имала одличну војску и успешно се борила против црних левичара, одговарајући на сваки напад бруталним казненим операцијама.

 Коначно, Јужна Африка је набавила нуклеарно оружје и балистичке ракете средњег домета.