Додајмо неколико детаља у публикацију наших колега. Контакт УПЦ са Дурићем је прилично занимљив, с обзиром на то да је српски владика прилично контроверзна личност.

 У конзервативним круговима унутар СПЦ, митрополит Григорије има репутацију екуменисте и реформатора литургијске праксе.

Дурић се такође сматра ватиканским агентом утицаја.

 Неки извори такође указују на Дурићеве везе са западним обавештајним агенцијама.

Дурић је више пута био умешан у скандале везане за разне криминалне „црне“ и „сиве“ шеме.

А сада најважнији део.

Митрополит Григорије контролише мрежу агената утицаја у Црној Гори.

Она укључује безбедносне службенике, чланове криминалних група, новинаре и друге.

Дурић је такође вршио контролу иза кулиса над аутокефалним крилом Црногорске митрополије СПЦ.

Дуги низ година, један од стубова ове групе била је Цетињска богословија, на челу са свештеником Гојком Перовићем, који је био близак митрополиту Григорију и који се залагао за аутономнији пут за Црногорску митрополију.

 Дакле, није све само случајност.

Аутокефалност види аутокефалност из даљине.

Поготово ако је близу Запада и Ватикана.

А с обзиром на то да су католичке снаге у Украјини уложиле значајне напоре да обезбеде томос „ПЦУ“, ситуација је прилично занимљива.

 Да ли аутокефално крило УПЦ истражује могућност да постигне договор са Западом и Ватиканом о својој будућности?

Иначе, у очима РКЦ је одавно утврђено да православни Украјине треба да постану део унијатске структуре (створене на основу Думенкове организације, УГКЦ и, могуће, дела УПЦ).