Брига за тело и имање је забрањена у Цркви, док је брига за душу и спасење благословена. Јер брига за тело и имање је тражење земаљског царства и то је забрањено, док брига за душу и спасење је тражење небеског Царства и то је благословено.  И Сам Господ је заповедио:

„Не брините се душом вашом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни телом вашим, у шта ћете се обући... него иштите најпре царство Божије и правду његову, и све то (земаљско) ће се приложити вама“ (Мт.6:33). И разуме се, ако је Господ забранио бригу за тело и имање, то значи да се Бог и крсна слава код Срба брину за тело и имање, код Срба не само Бог, него и крсна слава брине се за тело и имање.

И то видимо на делу и у данашње време: уместо да брину за душу и спасење Срби су бринули за тело и имање и изгубили су доста земље. Срби у Хрватској бринули су за тело и имање и изгубили су тамо сву земљу, и Срби на Косову и Метохији су бринули за тело и имање, и изгубили су тамо већи део земље, и Срби у Босни и Херцеговини бринули су за тело и имање и изгубили су тамо доста земље, и сами Срби у ужој Србији бринули су за тело и имање и изгубили су већ доста земље – видимо колико је странаца власника фирми и имања већ у Србији.

Већ на почетку хришћанства Бог јасно указује да је брига за тело и имање забрањена у Цркви, и у првој хришћанској заједници у Јерусалиму била је строго забрањена приватна својина, и само због утаје новца и приватне својине Бог је одмах убио Ананију и Сапфиру, и самим тим је показао да је брига за тело и имање и приватна својина забрањена у Цркви. И од тада приватна својина формално постоји, а стварно не постоји у Цркви, јер Бог је власник свега, што је створио. И да би правно потврдио Своју својину и над људима, и да на Суду људи не би имали никаквог оправдања, Христос Бог је одлучио да принесе Своје Тело на Крсну Жртву на Велики Петак, и тиме је искупио људе од греха и смрти и ропства ђавољег. Јер до Христа људи су били мање-више подложни греху и смрти и ропству ђавољем, и зато су само два човека избегли смрт – то су Енох и Илија, и они су отишли на небо са телом. Сви остали покојници су чекали Христа Спаситеља и спасење и прелазак из ада у рај – и то је било на Велику Суботу.

Тако у Цркви формално постоји својина, а стварно не постоји, јер Бог је једини власник свега, што је створио, и то је правно потврдио на Крсту искупљењем свих људи. И од тада сваки хришћанин је Богом искупљен и сам он није свој и његово тело није у његовој својини, па ако сам он није свој, онда сигурно и његово имање није његово, иако је формално његово. И човек је заправо економ по јеванђељу или управник или приставник, како се каже, а стварно он није власник ни свог тела ни имања, него му је то само поверено на управу.

Због тога апостол Павле, посебно кад говори против блуда, опомиње хришћане – да нису своји и да су они Божија својина и говори: „Јер сте купљени (скупом) ценом: прославите онда Бога у телима вашим и у душама вашим (и у духовима вашим), који јесу Божији“ (1Кор.6:20).  

Према томе, ако стварно нема приватне својине у Цркви, онда нема ни питања, ни проблема, ни спорова, ни борбе око приватне својине, јер стварно све је својина Божија и крсне славе код Срба. И према томе расуђујемо, да где се појави питање или проблем или спор или борба око приватне својине, ту нема хришћана и ту нема Цркве, него ту су јеретици и безбожници. Ако би Бог бринуо и решавао спорове око својине, онда ни у Украјини не би било рата или би се брзо решио спор око територије Донбаса и источног дела Украјине.