Преподобни Серафим Саровски је рекао: „Ко хоће да упозна Бога – Свету Тројицу, нека слуша света Три Јерарха“. Ми немамо на српском преведена дела Светог Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, мада сви школовани епископи и свештеници у Грчкој знају грчки, али не преводе на српски, јер би се изобличили – да нису православни.

Једино је Авва Јустин много преводио Свете Оце, али кад су новотарци дошли на власт у Српској Цркви они су одмах одбацили Догматику Авве Јустина, зато што у њој има много превода и Света Три Јерарха са грчког језика. Тако новотарци спречавају Србе да упознају Бога – Свету Тројицу и чине да Срби буду незнабошци као и сви други народи. Срби су увек зависили од Бога, а сада су политичари и новотарци успели да их убеде, да не зависе од Бога, него зависе од антихриста. Тако они припремају Србе за поклоњење антихристу.

Види Догматику Авве Јустина, где он преводи Светог Златоуста и пише:

„Раскликтана чудесном благовешћу Спасовом, христочежњива душа светог Златоуста благовести: Свети апостол вели: ’Захваљујући свагда за све’ (Еф.5:20). Шта – зар треба захваљивати за све што се деси? Да, да! макар то била болест, макар то било сиромаштво. Захваљуј, макар и не схватио разлог нечега; у томе се баш и састоји захвалност. Ништа велико, ништа особито, ако захваљујеш када си у добру, када си здрав, када си напредан и срећан. Но од тебе се тражи да захваљујеш када си у невољама и жалостима. Немој говорити ништа сем речи: Хвала Ти, Господе! Но шта ја говорим ο невољама које бивају овде на земљи! За сам пакао треба захваљивати Богу, за казне у паклу, за муке у паклу. Јер ако будемо пажљиво размишљали, – несумњиво ће нам много користити и ова ствар: страх од мука у паклу зауздаће срце наше... Да, када нас постижу болести, несреће, беде, онда баш и треба силно захваљивати Богу. И то захваљивати не речима, не језиком, него поступцима, делима, мислима и срцем. Од све душе треба Му захвалити. Јер нас он љуби већма него наши родитељи; и љубав Божја се толико разликује од љубави наших родитеља, колико добро од зла“.

Света Три Јерарха стављају благодарност Богу на прво место, Свети Златоуст је увек говорио: „Слава Богу за све“, - и са тим речима се и упокојио. А Свети Василије Велики је говорио: „Ко благодари Богу за дарове, тај привлачи милост Божију и добија још веће дарове од Бога“. Овим као да Свети Василије тумачи речи Јеванђеља: „Ко има, даће се њему и претећи ће (му); а ко нема, и што има, узеће се од њега“ (Мт.13:12). То јест, ко благодари Богу за дарове – даће се њему и претећи ће му, а ко не благодари Богу за дарове – и што има, узеће се од њега.

И у Јеванђељу најпре се захтева благодарност Богу и говори: „Тада поче Исус грдити градове, у којима је било највише сила Његових, зато што се не покајаше: тешко теби, Хоразине, тешко теби, Витсаидо: јер да су у Тиру и Сидону биле силе бивше у вама, давно би се већ у врећи и пепелу покајали“... (Мт.11:20-21). И свуда у црквеним књигама захтева се најпре исповедање благодарности Богу, па затим исповедање грехова.

Благодарност Богу је прва врлина хришћанина, и супротно, неблагодарност Богу је први пад хришћанина. Апостол Павле говори: „И шта имаш, што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио“ (1Кор.4:7)? То јест, ти си све примио од Бога, па ако ти не благодариш Богу за то што си примио, онда се ти хвалиш као да ниси то примио од Бога.

У црквеним књигама много се помиње неблагодарни род јеврејски, јер за многа Божија доброчинства Јевреји су били неблагодарни Богу, а сада су већином и хришћани постали неблагодарни као род јеврејски. Довољно је напоменути, да је Јеврејима 40 година у пустињи падала мана са неба и они су свако јутро излазили и брали ту ману и њоме се хранили. И уместо да благодаре Богу за ману, они су стално роптали и хтели су да се врате у Египат и да робују фараону – само да би јели месо и друга укусна јела. Толико су били острашћени за јелом, да су хтели да робују фараону – само да би задовољили страст за јелом. Ето, зашто људи не могу да благодаре Богу. Зато што робују страстима и хоће да задовоље страсти и зато не могу бити задовољни и благодарни док не задовоље страсти. То значи да људи, све док робују страстима, могу једино са присиљавањем да благодаре Богу, све док их Бог не избави од страсти. И зато Свети Златоуст убеђује све нас да са присиљавањем благодаримо Богу и уверава: „Јер нас Бог љуби већма него наши родитељи; и љубав Божија се толико разликује од љубави наших родитеља, колико добро од зла“.

Авва Јустин је превео неке Златоустове беседе, иначе ми не би знали: зашто је свети Златоуст тако назван – златна уста Божија.

Беседа Златоустова на речи апостола Павла: ја сужањ Христа ради

Зато, по речима Светога Златоуста: „Ништа није тако славно као окови ради Христа. Бити сужањ ради Христа славније је него бити апостол, него бити учитељ, него бити еванђелист. Ко воли Христа, схвата ове речи. Ко лудује и сагорева за Господом - εἴ τις μαίνεται καί περικαίεται τοῦ Δεσπότου - зна силу окова. Сужањство ради Христа Павле би више волео него живот на небесима. Његове оковане руке блиставије су од свакога злата, од сваке круне царске. Венац од драгог камења на глави не блиста тако као железни окови ради Христа. Тада тамница постаје светлија од царских палата. Шта кажем: од царских палата? Та светлија и од самога неба, јер има у себи сужња Христовог. Ко воли Христа, зна ову вредност, зна ову врлину, зна колико је блага донело роду људском сужањство ради Христа“...

„Који знају љубав Христову, срамоту ради Христа сматрају блаженством већим од сваког блаженства. Ако би ми ко давао или цело небо или Павлове окове, ја бих претпоставио окове. Ако би ко хтео да ме смести или са Анђелима на небу или са Павлом, окованим у тамници, ја бих изабрао тамницу. Ако би ко хтео да ме учини једном од Сила које окружују небо и престо Божји или оваквим сужњем, ја бих више волео да постанем такав сужањ. И с правом: јер ништа нема блаженије од тих окова. Ништа нема боље него страдати ради Христа. Ја величам Павла не толико што је био узнесен у рај, колико што је био вргнут у тамницу. Ја га величам не толико што је чуо неисказане речи, колико што је био у оковима. Ја га величам не толико што је био однесен до трећега неба, колико због окова. А да су окови више од свега тога, он је то знао и сам. Ево чуј, он није рекао: молим вас ја који сам чуо неисказане речи. Него шта? „Молим вас ја сужањ у Господу“...

„Заиста је то највећи дар, већи од свих других: већи од дара зауставити сунце и месец, и од дара покренути свет. То је веће него имати власт над ђаволима, него изгонити ђаволе. Ђаволи пате не толико када их ми изгонимо вером, колико када виде где ми: ради Христа страдамо и налазимо се у оковима. То нам даје велику слободу ка Христу. Добро је бити у оковима ради Христа не зато што нам достављају Царство, већ зато што то бива ради Христа. Ја величам окове не зато што преносе на небо, него зато што бивају ради Господара неба“.