Поштовани брате,

Поштујући концепцију овог сајта, да на њему могу да искажу своје мишљење и „мала браћа Христова“, а које се не мора нужно слагати са ставовима Уредништва, објавили смо твоје писмо (овде:).

 Међутим...

Пошто је писмо јавно, морамо ти јавно и одговорити, ради кристалисања канонског поретка.

Елем, ти епископство Јеротејево стављаш под наводнике и називаш га такозвани „владика“, чиме де факто стављаш до знања, да га не признајеш за  епископа.

Ни ми га, иначе, не признајемо, али га зато и не помињемо. До онога што ради стало нам је колико и до лањског снега. Ако, рецимо, нисмо са Акакијем, шта нас брига шта ради Акакије или нека друга скупина која себе - самоумишљено - сматра црквеним субјектом?

Тако и ти, ако га не признајеш, онда је излишно и нелогично да га за било шта прозиваш. Ако ниси његов епархиот, апсолутно не би требало да те се тиче шта он ради.

Самим чином да га прозиваш за неке (недоказане) преступе, исказујеш своје интересовање за његов рад, понашање и стање у епархији којом управља, чиме пројављујеш да ниси начисто јеси ли са њим или ниси, односно – јеси ли у прекиду општења са њим или ниси.

А што се тиче литургијског (молитвеног) општења и епархиотске (парохијске) припадности, ту нема средине (као што су неки клирици измислили неке своје начине помињања јеретичких епископа, небивале у Цркви, како би могли да седе на две столице).

Понављамо: ако си прекинуо општење са Јеротејом и његовим клирицима, онда не треба уопште да те занима шта они раде.

Ако ниси прекинуо општење, у том случају си - у највећем хришћанском смирењу - ово писмо требао да му упутиш на адресу епархије и стрпљиво сачекаш одговор (или затражиш пријем), како кодекс хришћанске етикеције и општења мирјана са клиром налажу.

На писмо које си овако објавио, он ти сигурно неће одговорити (иако ће га несумњиво прочитати, јер цео епископат и клир БГ патријаршије чита "Борбу за веру"), тако да твоје тврдње могу бити делимично или сасвим тачне, али ће остати утисак да могу бити и инсинуације.

Желимо ти од Господа расуђивање, да се разабереш у овом црквеном хаосу и времену небиле апостастије у коме веома мали број верника види истину и чињеницу где је Црква и заузмеш канонски исправан став.