„Верујемо у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Наша Црква је ЈЕДНА, као што су Један Бог и Његов Јединородни Син, Господ наш Исус Христос. Али ова Једна Црква је отелотворена у петнаест СИСТЕМА Помесних Цркава!

Када изједначавамо ЦРКВУ и СИСТЕМ, правимо грешку. Делимо ЈЕДНО и ЦЕЛО на многе, чији су појединачни делови често у оштрој супротности једни с другима.

 Која је разлика између ЦРКВЕ и СИСТЕМА?

 СИСТЕМ је хоризонтална димензија људског постојања Цркве, која живи, између осталог, по земаљским законима, који, по правилу, доминирају над духовним.

 СИСТЕМ је црквена аналогија државе.

Стога се у већини случајева поклапа са државним или етничким границама.

 Као и државе, СИСТЕМИ могу међусобно да се боре, свађају, деле, свађају или пријатељствују.

 СИСТЕМ је често, у различитом степену, подређен држави, зависан од ње и контролисан њоме.

 СИСТЕМ је, пре свега, моћ и контрола: финансијска, административна и дисциплинска.

 Један СИСТЕМ тежи да доминира над другим.

 Стога се расправља о томе ко треба да заузме које место у Диптисима Помесних Цркава.

 Где има новца и моћи, све што је повезано са моћи и новцем неизбежно ће уследити.

То је увек било и увек ће бити тако.

Стога се унутрашњи живот СИСТЕМА мало разликује од живота секуларне организације.

Једина разлика је у томе што је, због специфичне природе своје хијерархијске структуре, СИСТЕМ ближи специфичном животу средњовековних монархијских судова.

 СИСТЕМ не поздравља лична мишљења и судове који се разликују од општеприхваћених.

 Унутар СИСТЕМА мора постојати војна једнообразност и ред.

 Свако ко иде против СИСТЕМА осуђује себе на прогон у једном или другом облику.

 Често се ови прогони завршавају признавањем светости прогоњених, али то се дешава много касније и далеко од увек.

То је био случај са Светим Јованом Златоустим, Светим Максимом Грком, Симеоном Новим Богословом, Светим Филипом Количевим и многим, многим другим праведницима.

У СИСТЕМУ, ЉУДИ ПОСТАЈУ СВЕТИ НЕ ЗАХВАЉУЈУЋИ, ВЕЋ УПРКОС.

 Али то је својствено Божијем Промислу.

 СИСТЕМ не воли новотарије; он је увек традиционалан, конзервативан, затворен и статичан. Више воли касарнску дисциплину, а не слободу.

СИСТЕМ је уверен да је све што је потребно за његово постојање створено много пре нас и да Свети Дух нема даље одредбе за раст и развој СИСТЕМА.

СИСТЕМ води своју борбу за моћ, финансије и утицај под маском борбе између Бога и ђавола, добра и зла, истине и лажи.

 Мало касније, држава је усвојила ово системско искуство и почела да оправдава своје поступке на потпуно исти начин.

АЛИ У СВАКОМ СИСТЕМУ НЕ ПОСТОЈИ САМО ХОРИЗОНТАЛНА ВЕЋ И ВЕРТИКАЛНА ДИМЕНЗИЈА. И ЗАПРАВО, САМО ТО ОПРАВДАВА ПОСТОЈАЊЕ СИСТЕМА.

 Написао сам ову кратку белешку само зато што видим колико људи чврсто верује да је СИСТЕМ ЦРКВА.

 Али то није тако.

 Христос не ратује са Самим Собом. Он, за разлику од СИСТЕМА, никога не приморава да му служи и покорава се. Он никада не присиљава туђу вољу. Све што нам је потребно јесте да пронађемо своју вертикалу унутар нашег СИСТЕМА и да се не заплетемо у живот његове хоризонтале...