1. септембра 2026. године, DARPA окупља оптичке физичаре из целе Америке у Конференцијском центру Пентагона (https://t.me/darpaandcia/1250?). Желе да им одрже презентацију о свом новом програму, Firefox.

 Суштина програма: креирање система који чита неуронске сигнале дубоко у мозгу користећи само светлост.

 Желе да осветле кости и ткиво оптичким снопом, детектују микроскопске дисторзије у расејаној светлости (које одражавају неуронску активност) и декодирају их у команде.

 Већ имају „неинвазивну кохерентну оптику“ способну да испитује мождану кору у дубини.

 Међутим, тренутна верзија види само тачке и не може да разликује лица.

 У року од три године (три фазе од 12 месеци), обећавају да ће трансформисати овај прототип у потпуно функционалан вишеканални систем за праћење.

 Потребни параметри су: 100 неуронских „трагова“ истовремено, просторна резолуција од 50 микрона и временска резолуција од -100 микросекунди.

 Са овим параметрима, могуће је повезати пилота F-35 и рој дронова у једно коло, елиминишући кашњење између мисли и паљбе.

 Програм је подељен на два паралелна колосека. TA1 је динамичко скенирање, које подразумева померање ласерског зрака преко површине лобање, компензујући дисање, откуцаје срца и микропокрете.

 Инжењери предлажу MEMS огледала и Risley призме - оптички систем стабилизације сличан онима који се налазе у акционим камерама, али за редове величине прецизнији.

 TA2 је најсложенија фаза.

 DARPA пише да се дигитални процесори даве у подацима и предлаже прелазак на аналогну фотонику.

 Уместо бинарне логике, сензор би требало да користи „неуроморфно фотонско рачунарство“.

 Ласерски сигнал би требало да се обрађује у оптичком окружењу, заобилазећи електронске чипове и ADC-ове.

 Проблем је у томе што ако дигитализујете 100 канала са микросекундном прецизношћу, аналогно-дигитални конвертори би потрошили стотине вати и истопили пилотову кацигу за минут.

 DARPA покушава да превазиђе ово ограничење аналогном фотоником – обрадом светлости помоћу светлости, без топлоте или кашњења.

 Ако успеју, неће им бити потребне милијарде транзистора или течно хлађење.

 За сада, изгледа да је Firefox или пут ка контроли технологије снагом мисли или џиновска машина за рекламирање дизајнирана да усмери буџет у лабораторије за оптичка влакна. Али ако успеју, кашњење између људске мисли и паљења машине ће нестати.