Др Никсон је лекар опште праксе из Бризбејна у Аустралији. Привукао је велику пажњу јавности након што је почео да испитује садржај одређених фармацеутских производа — првенствено вакцина против ковида 19, али и других лекова — користећи микроскопију у тамном пољу. Ево кључних тачака његових запажања и закључака:

Постављао је кап супстанце на микроскопско стакалце и посматрао је.

 У реалном времену чинило се да се ништа не дешава.

 Међутим, када би убрзао снимак (техника *time-lapse*), могле су се видети структуре како се саме организују: појављивали су се објекти који подсећају на кристале, „чипове”, „жице” и елементе налик микрочиповима.

Никсон је закључио да није реч само о таложењу кристала из раствора (као у стандардној хемијској реакцији), већ о сложенијем процесу.

 Описао га је као „наноконструкцију”, сугеришући присуство микромашина или наноробота унутар супстанце, који се координишу како би формирали сложене структуре.

 Приметио је да формирање одређених структура зависи од електромагнетног зрачења; ако би се стакалце са капи поставило у Фарадејеву врећицу (која блокира електромагнетне таласе), процес би се зауставио.

 У ширим истраживањима испитивао је и крв вакцинисаних особа и пронашао сличне структуре, што је поткрепило идеју да се унутар тела одвија одређени вид „технолошке” активности.

 Реч је о новој класи функционалних структура: њихово понашање није одређено само хемијским саставом, већ и геометријом и архитектуром на нанонивоу, а способне су да реагују на спољашње подстицаје (као што су поља или светлост).