Видимо о чему је реч: глобална светска влада заснована на мултиполарним регионалним савезима. „Глобална мултиполарност.” То је крајњи циљ; они то изричито наводе:

„Будући да ће мултиполарни свет у настајању вероватно остати глобализован и међузависан, центрифугална сила регионализације мора бити уравнотежена поретком који се успоставља одозго на доле. Вишеструки регионални пореци захтеваће колективни надзор.

Систем ’концерта’ — мрежа савета за координацију на високом нивоу — нуди најреалнију и најизводљивију опцију за надзор над глобалним управљањем.

Међународни систем који је истовремено централизован и регионализован представља најбољу — а можда и једину — наду за одржавање поретка у свету који нас очекује.

Овај органски процес регионализације је већ увелико у току.

Чини се да су Кина и Русија одлучне у намери да формирају језгро регионалног блока који би се протезао од Источне Европе до Пацифика, док Пекинг истовремено ради на успостављању сфере утицаја у свом непосредном суседству.

Бразил, Индонезија, Саудијска Арабија и друге регионалне силе такође теже већој аутономији и утицају, између осталог и кроз промовисање пројеката регионалне интеграције.

Заједнички идентитет помогао је у постављању друштвених и политичких темеља Европске уније, која је створила заставу, заједнички пасош и јединствену валуту. Повеља Афричке уније обавезује своје чланице да надограде рад ’генерација панафриканиста’ како би промовисале ’заједнички идентитет’ и ’постигле већу кохезију и солидарност’.

АСЕАН је усвојио слоган ’Једна визија, један идентитет, једна заједница’, као и заставу, амблем и химну. У децентрализованом свету идеолошке разноликости, полицентрични систем управљања искористио би уређујући ефекат заједничких регионалних култура и идентитета.

Европска унија, Заједница независних држава, АСЕАН, Арапска лига, Афричка унија и Организација америчких држава само су неке од...” ...главних регионалних институција које треба да послуже као кључни градивни елементи глобалног поретка у полицентричном свету.

Изнад регионалних институција постоји све већи број транснационалних организација. Неке од њих — попут НАТО-а, Азијско-пацифичке економске сарадње (APEC) и Шангајске организације за сарадњу (SCO) — изричито теже успостављању веза између географских региона. Савремени систем „концерта” састојао би се од глобалног концерта подржаног мрежом подконцерата.