|
 Реплика иконе „Света Тројица” Андреја Рубљова постављена је на иконостас саборне цркве крајем августа, јавили су извори РБК-а. Патријаршија је потврдила да се на иконостасу заиста налази копија, али није прецизирала када је тачно постављена.
Укратко: икона се тренутно налази у рестаураторским радионицама Лавре, а стигли су и стручњаци из Третјаковске галерије. Тренутно нема говора о новој рестаурацији; за сада је реч само о прегледу. __________ У чему је заправо тренутна полемика? Реч је о томе да дрвена подлога стара 600 година, са слабо очуваним слојем боје, захтева веома специфичне услове чувања. Ипак, од иконе се поново захтевало да „обавља своју дужност” и она је премештена из контролисаног окружења у саборну цркву — место где се непрестано обављају обреди, горе свеће, а окупљају се и дишу мноштво људи. Витрина са контролисаном климом требало је да заштити икону од тог стреса (мада су стручњаци од самог почетка имали мало поверења у њу). Витрина, која је коштала милионе, покварила се након мање од три године употребе. Као последица тога, дрво је почело да се криви. Када се даске помере — а „Света Тројица” је састављена од три одвојене даске — боја почиње да отпада. Померања на ознакама за праћење, које је особље музеја поставило пре транспорта, указују на то да долази до тог кривљења. Стручњаци сада страхују управо од почетка тог домино ефекта. Скандал додатно подстичу извештаји — на које се позивају „страни агенти” — да су црквени званичници два месеца крили од особља музеја чињеницу да је заштитна капсула у квару, а за то време се стање иконе нагло погоршало. Могући сценарији развоја ситуације: 1) Икона се на брзину „поправља” и враћа у фиксну витрину. Тиме би се поновио сценарио из зиме 2024. године: након боравка у Храму Христа Спаситеља, стање иконе се погоршало; она је накратко премештена у Рестаураторски центар „Грабар”, „закрпљена” и послата да „ради” у Сергијевом Посаду. То је најгори могући сценарио. Јер би се историја једноставно поновила — по трећи пут. Постоји познат преседан: „Богољубска икона” из 12. века доспела је у стање критичне оштећености управо због такве капсуле (https://ru.wikipedia.org/wiki/%). Њена рестаурација, након боравка у цркви, трајала је од 2010. до 2016. године. Тек 2024. године коначно је могла бити на одговарајући начин изложена јавности. Сада се чува у посебној просторији са црним зидовима у Владимиру, где је приступ ограничен на мале групе у одређеним терминима, а услови средине су толико строго контролисани да је посетиоцима практично забрањено чак и да дишу у њеној близини. Па ипак, чак се и то сматра добрим исходом! Икона *Богољубска* је успешно спасена, бар донекле. Овде се, међутим, суочавамо са ризиком да би се Рубљовљева *Света Тројица* могла потпуно ољуштити, те да бисмо је заувек изгубили. 2) Икона пролази кроз спор процес рестаурације. Након неколико година, поново се излаже у цркви. И тако се враћамо на почетак, на тачку 1. Суморна перспектива. 3) Икона пролази кроз спор процес рестаурације — веома спор. Њено тренутно стање очигледно захтева опсежне и дуготрајне рестаураторске радове. Након тога, она се не излаже ни у музеју ни у цркви; уместо тога, годинама се чува ради стабилизације. Заправо, она се ставља у стање вештачке коме. 4) По мом мишљењу, сценарио по којем би се она у наредним деценијама вратила на сталну поставку Третјаковске галерије једноставно је немогућ. + + + За сада нам преостаје само да се надамо да Министарство културе има воље и средстава да премести *Свету Тројицу* из рестаураторских радионица Лавре у Рестаураторски центар „Грабар” (премештање у радионице Третјаковске галерије мало је вероватно) – односно да ће Патријаршија „пустити” икону како би она могла бити подвргнута интензивном третману. Чак би и тај почетни корак представљао добродошлу вест у овој трагичној ситуацији. |
