Национална лабораторија „Оук Риџ” (Oak Ridge National Laboratory), која послује у оквиру Министарства енергетике САД, представила је „LandScan Mosaic” — глобалну базу података која процењује где се људи налазе на основу модела коришћења и попуњености зграда током дана.

Ово је унапређена верзија система „LandScan Global”, до сада најшире коришћеног скупа података те врсте, који се од 1999. године примењује у активностима реаговања на катастрофе, пружања хуманитарне помоћи, планирања инфраструктуре и — како се изричито наводи — националне безбедности.

Новина лежи у самом приступу. Док се старији модели ослањају на пикселе са сателитских снимака, „Mosaic” полази од самих зграда: алгоритми машинског учења процењују висину, број спратова, намену и начин коришћења сваког објекта, укључујући и подручја за која такви подаци готово и не постоје. На основу тога изводи се такозвана „амбијентална популација” — просечан број људи на одређеној локацији током 24 сата — а модел прати и дневне миграције између домова, радних места и школа.

Уз то долази и оно што до сада није било доступно: јасно исказана мера неизвесности за сваку процену. Вођа истраживања Данијел Адамс истиче да доносиоци одлука често морају да делују пре него што стекну потпуну слику ситуације.

„Комбиновањем процена броја становника са транспарентним мерама неизвесности, ’LandScan Mosaic’ помаже корисницима да разумеју не само где се људи вероватно налазе, већ и колико могу да се ослоне на сваку појединачну процену”, рекао је Адамс.

Главна истраживачица на програму, Мари Урбан, додаје да мултидисциплинарни тим — који чине стручњаци за рачунарство, географи и аналитичари података — омогућава да овај програм пређе у „другу димензију”.

Историја као алат за будућност

Предстојеће издање, *LandScan Mosaic Timeseries*, обухвата период од 1975. до 2024. године и ретроспективно реконструише годишњу дистрибуцију становништва коришћењем процеса познатог као „беккастинг” (backcasting) – пројекција уназад. Геопросторни стручњак Ендру Зимер истиче да осврт на протеклих 50 година омогућава праћење урбаног ширења на нивоу појединачних зграда, што други скупови података – који обично покривају само последњих двадесетак година – не могу да учине.

Тим такође ради на демографском слоју података. „Зграде се користе за идентификацију нечега што би се могло назвати демографским отиском”, каже Зимер. На пример, школски објекти указују на обрасце кретања млађих старосних група.

У теорији, ово је алат који спасава животе: брже реаговање у случају земљотреса, поплаве или епидемије значи мање жртава. Проблем је у томе што исти тај алат, који хуманитарном раднику показује где се људи склањају, открива те исте информације и војном планеру – и то са прецизношћу која обухвата појединачне зграде и доба дана.

Систем *LandScan* је од самог почетка развијан са идејом примене у одбрамбене сврхе, а подаци су доступни истраживачима, стручњацима из праксе и доносиоцима одлука широм света. Ипак, нема одговора на питања ко су ти корисници, нити под каквим условима и уз какав надзор они делују.

Извор: „Логично.хр“