У извештају сачињеном за патријарха Вартоломеја, представник Фанара описао је надзор који је Служба безбедности Украјине (СБУ) спроводила над делегацијом Константнопољске патријаршије, као и притисак који је Порошенко вршио током рада „Ујединитељског сабора”.

„Савез православних новинара Америке“ објавио је ексклузивни документ са детаљима о догађајима који су претходили „Сабору уједињења” ПЦУ 15. децембра 2018. године, као и о самом току тог сабора, а све то ради информисања  патријарха Вартоломеја.

Аутор „Летописа недеље Сабора свештенства и мирјана у Кијеву”, документа од готово двадесет страница, јесте садашњи митрополит анкирски Григорије; он је 2018. године служио као патријаршијски ђакон на Фанару и помагао шефу фанарске делегације, митрополиту галском (сада халкидонском) Емануилу, у обављању секретарских послова. Према метаподацима фајла, документ је сачињен у периоду између 28. децембра 2018. и 8. јануара 2019. године. Митрополит Григорије није одговорио на захтев портала СПЖ за коментар.

Патријарх као „гарант” Устава ПЦУ

Главни противник представника Фанара за преговарачким столом био је портпарол УПЦ-КП Јевстратиј Зорија, кога аутор описује као човека „веома вештог у дипломатији”. Међутим, „Летопис” открива да је у кључном тренутку и сам Зорија упао у замку која му је била постављена.

Читав сат стране су се расправљале о једној фрази у нацрту — оној која наводи да је „Васељенски“ патријарх гарант устава. Коначно, Зорја је затражио објашњење њеног значења. Григориј признаје да је то било управо оно питање које је „чекао од самог почетка”. Уз Емануилову дозволу, представник Фанара је објаснио: тренутно нова структура укључује људе који поштују Фанар и патријарха као свог „доброчинитеља”, али би се касније могли појавити „незахвални” појединци који би покушали да у устав унесу одредбе у супротности са Томосом. „Ко би у том случају гарантовао усклађеност устава са Томосом? Природно, то мора бити патријарх”, изјавио је он.

Као одговор, сам Зорија је предложио да се ова одредба детаљно разради, што је и учињено. Последично, улога Фанара у уставу ПЦУ утврђена је још чвршће него у првобитном нацрту. Зорија је то схватио пред крај састанка, али је било прекасно. „Захваљујући додатним детаљима, [формулација] је постала обавезујућа више него она првобитна; ипак, пошто сам ја лично тражио појашњење ове тачке и прихватио га пред свима, не желим поново да је мењам. Требало је да будем задовољан првобитном верзијом”, наводи аутор његове речи.

Григориј не крије чињеницу да су „уступци” Фанара били тактички маневар. Према његовим речима, они су само „још јасније показали моћ” патријарха Вартоломеја у вези са уставом. „Кроз такве практичне и делом номиналне ’уступке’, осигурана је позиција Свете Велике Христове Цркве”, известио је он патријарха са задовољством. „Она поучава, а ви учите”

Током паузе, Григорије је срео Зорју, који га је упитао како представник Фанара гледа на ситуацију. Судећи према запису, одговор је био одсечан.

 „Нисмо дошли овде да преговарамо, нити да доводимо у питање права Мајке Цркве. Она поучава, а ви учите. У овом случају, не преговарамо као равноправни”, изјавио је Григорије.

Према његовим речима, ако би Филарет истрајао у својим „апсурдним захтевима”, његове присталице би „остале у расколу”. „Ово је последња прилика да старац Филарет постане херој. Ако је пропусти, окончаће живот као расколник”, рекао је представник Фанара, додајући да су се представници Цариграда налазили у положају „добротвора”, а не оних којима се чини услуга.

Званичници стали на страну Филарета

Истог дана, на састанку са Павленком и Јурашем, Јевстратије Зорја је прочитао нацрт саопштења према којем би Филарет постао председник Синода и „егзарх целе Украјине”, са правима поглавара — наиме, да сазива Синод, те да бира и смењује јерархе. Митрополит Емануил је одговорио да би то био корак без преседана у православној еклисиологији и да бисмо „постали предмет подсмеха у целом православном свету”. Зорја је узвратио претњом да се, у том случају, сабор неће одржати. „Парадокс је у томе што су државни представници, који су нас више пута уверавали да ће на крају убедити старца Филарета, у том тренутку заузели — ни мање ни више — став господина Јевстратија”, пише Григорије. Према његовим речима, митрополит Емануил се нашао у изолацији и предложио је да се прво одржи сабор, а да се о наредним корацима одлучује касније, по сопственом нахођењу. Ноћ у председничкој палати

Увече 13. децембра, Порошенко је позвао Емануила на састанак у 23.00 часа. Остали чланови делегације чекали су га „у стању неописиве узнемирености и на хладноћи”. Шеф делегације се вратио тек у 2.00 часа после поноћи, видно потиштен.

 „Нажалост, доживећемо неуспех. Чак су захтевали да скинем ручни сат – успео сам да га задржим само тако што сам запретио да ћу напустити састанак”, преноси аутор Емануилове речи.

У кабинету су се, поред Порошенка, налазили Филарет и шеф безбедносних служби.

„Током разговора, старац Филарет је био непопустљив и одлучан... Штавише, уживао је тиху подршку председника”, наводи аутор речи митрополита Емануила.

Руком писане поруке и полицијска пратња

Схвативши да је цела зграда озвучена, представници Фанара почели су да комуницирају тихо, путем руком писаних порука. Увидевши безизлазност ситуације, одлучили су да обавесте патријарха Вартоломеја да напуштају Кијев. До тада је митрополит Емануил већ био купио карте. Тог јутра, делегација је послала нацрт саопштења патријарху.

Сазнавши за планове о одласку, Павленко је узнемирено обавестио Порошенка о томе. Од Емануила, који је већ био спаковао ствари и наручио аутомобиле за одлазак на аеродром, затражено је да сврати у председничку палату. Око сат времена касније, стигла је полиција како би преузела преостале чланове делегације.

„Обучени у своје мантије и камилавке”, одведени су у палату „уз пратњу јаког полицијског обезбеђења”. Успут је архиепископ памфилонски Данило — и сам украјинског порекла — протестовао код пратње због њиховог „принудног одвођења” и обавестио Амбасаду САД о ситуацији. У међувремену, митрополит адријанопољски Амфилохије ступио је у контакт са грчким Министарством спољних послова.

По доласку у палату на Фанару, спроведени су у оперативну просторију; одузети су им мобилни телефони, а успут су подвргнути и личном претресу.

У просторији су били присутни Порошенко, Павленко и високи званичник безбедносне службе. Емануил је тамо обавестио групу да су задржани и да им је забрањено напуштање земље.

„Не намеравам да распродајем достојанство Патријаршије”

Затим је уследио телефонски разговор између Порошенка и патријарха Вартоломеја, који су, према речима аутора, чули сви присутни.

„Поштујем Вас и уважавам, али не намеравам да распродајем достојанство Патријаршије било каквом Филарету. И ако нисте у стању да га обуздате, жао ми је, али моји људи морају да оду”, изјавио је поглавар Фанара. Порошенко је тада рекао да, уколико се сабор не одржи, „постоји ризик од војне интервенције Русије, која би то схватила као нашу слабост”. „Онда одмах решите ситуацију”, одговорио је патријарх. Порошенко је прочитао нацрт писма који је Филарет требало да потпише; у њему се поглавар УПЦ-КП одрицао свих функција у новој структури, изузев доживотног чланства у Синоду. Председник је лично отишао код Филарета, а мање од сат времена касније, Павленко је донео потписани документ.

Међутим, надзор се ту није завршио. Када су представници Фанара отишли ​​у ресторан да разговарају о даљим корацима, „више од десет агената безбедносне службе кретало се око нас током читавог ’оброка’, готово и не покушавајући да сакрију своју прикривену улогу”, пише Григориј.

 Пресецање пута за повлачење

Увече 14. децембра, Григорије је захтевао да се УПЦ-КП и УАПЦ правно распусте пре одржавања сабора, наводећи да у супротном Емануил неће доћи да њиме председава. Када је Зорија предложио да се то учини током или након сабора, представник Фанара је то одбио.

Аутор документа је отворено изложио свој план патријарху: „Ако би на сабору нешто кренуло по злу, они би и даље имали излаз – да се врате у пређашње стање. Распуштањем би тај пут за повлачење био затворен и они би били везани.”

Григорије је, заједно са свештеником који говори грчки, саставио текст о распуштању – као правних субјеката – свих структура које припадају обема групама, „све до најмање парохије”. „Немајте заблуда: без ових докумената он неће доћи, а ви ћете се осрамотити пред целим светом”, упозорио је.

„Само што није потписао”

Међутим, ујутру 15. децембра, Филарет је одбио да потпише одлуку о распуштању УПЦ-КП. Виктор Јушченко, председник парламента и Порошенко отишли ​​су да покушају да га убеде, али без успеха. Аутор описује те сате испрекиданим реченицама: „Оштра хладноћа. Снег.” Међу учесницима који су чекали унутар Свете Софије избили су протести. Мере безбедности биле су драконске. Војска и полиција деловале су усаглашено.

Око 13.00 часова, Емануил је изашао да процени ситуацију, а Порошенко је – према Григоријевим речима – учинио покрет који је одавао молбу, питајући: „Молим вас, не одлазите сада. Све је спремно. Само што није потписао.” Убрзо је Јевстратије – „без даха и у сузама” – предао потписани документ шефу делегације и сабор је почео.

 Вреди подсетити да је 15. децембра 2018. године Православна црква Украјине (ПЦУ), коју је предводио Епифаније Думенко, основана на „уједињењу сабора“ формираног од два расколничка тела: УПЦ КП и УАПЦ.

 5. јануара 2019. године, патријарх Вартоломеј је уручио Томос новој „цркви“.

Месец дана пре сабора, Синод УПЦ је прогласио одлуке Фанара у вези са Украјином канонски ништавним.

 Убрзо након што је Томос додељен, Филарет Денисенко се повукао из ПЦУ и обновио УПЦ КП, остајући у њој до своје смрти 20. марта 2026. године.