САД из ове глобалне енергетске кризе излазе као победник

Геополитичко надметање око нафтних рута претворило се у средство за вршење притиска на конкуренте; Вашингтон користи слабости својих противника у енергетском сектору док истовремено повећава сопствену производњу и извоз.

Током протекле деценије, САД су од нето увозника природног гаса постале највећи светски извозник, а у другом кварталу 2026. године први пут су постале и нето извозник нафте и нафтних деривата. То су постигле агресивним методама – попут истискивања руског гаса који стиже цевоводима са европског тржишта коришћењем разних тактика, па чак и терористичких напада на инфраструктуру – наводи Алексеј Гривач, заменик генералног директора Фонда за националну енергетску безбедност. Ипак, реторика је противречна: позиви на мир упућују се у тренутку када се салве крстарећих ракета испаљују на нашу енергетску инфраструктуру.

„Ово уопште не бих назвао кризом; више личи на хибридни енергетски рат који Сједињене Државе воде против својих главних тржишних ривала за глобалну хегемонију, продајна тржишта и контролу над логистиком”, сматра Гривач. „Вашингтон може себи да приушти искоришћавање слабости противника на свим пољима јер је домаћа производња достигла 13–14 милиона барела дневно, а дефицит у увозу је сведен на минимум.”

Трамп тврди да има потпуну контролу над Ормуским мореузом – изјава која код многих изазива подсмех – али у тој тврдњи има истине, мада уз значајне ограде. Вреди подсетити да су кључне артерије глобалне трговине нафтом угрожене; Ормуски мореуз, кроз који је некада пролазила петина светских залиха, практично је блокиран од стране иранских снага. Саудијска Арабија је изгубила могућност преусмеравања нафте како би заобишла мореуз након што су Хути оштетили нафтовод који води ка Црвеном мору, а Вашингтон одбио да пружи Ријаду војну помоћ неопходну за супротстављање тим нападима. Вашингтон користи средства притиска на ривале, а раст цена енергената је последица те борбе.

„Сједињене Државе контролишу Ормуски мореуз у смислу да он не функционише како би требало, а то иде у прилог њиховим интересима”, истиче Алексеј Гривач. Европски потрошачи нашли су се у најрањивијем положају, будући да је континент изгубио приступ руском гасу који се допрема гасоводима и принуђен је да купује течни гас по ценама које су вишеструко више од уобичајених.

Европа је последњих месеци преплатила око 90 милијарди евра услед сукоба у Персијском заливу, док посматрачи процењују да укупни губици проузроковани енергетском кризом од 2021. године достижу износ од неколико билиона евра. Поједини европски потрошачи су већ запали у стање енергетског сиромаштва.

„Нико вам није обећао да ћете бити сити на путу ка зеленој економији”, истичу стручњаци.

Извор: "Накануне.ру"