Универзитет у Кембриџу је навео да би споразум о „Старлинку“ омогућио Маску да одлучује о томе како, када и где грађани и војне снаге у тим земљама приступају интернету, те је ту ситуацију упоредио са Источноиндијском компанијом.

Према наводима Универзитета у Кембриџу, које преноси *Business Insider* (BI), владе ризикују да склопе „уговор са ђаволом” у вези са системом „Старлинк” (Starlink), чији је творац оснивач компаније „Спејс-икс” (SpaceX) Илон Маск. Алесио Терци, доцент на Универзитетској школи за јавну политику, истиче да би такав аранжман омогућио Маску да одлучује о томе како, када и где ће грађани и војске тих земаља приступати интернету.

Терци сматра да је најближа историјска паралела таквом степену политичке моћи Источноиндијска компанија – британски трговински конгломерат који је управљао знатним делом индијског потконтинента. Она је 1600. године обезбедила ексклузивна права на трговачке путеве између Азије и Британије, прерастајући у „империју” са сопственим пореским системом и сталном војском.

Терци је напоменуо да „Спејс-икс” учествује са готово 80 одсто у укупном терету лансираном у свемир – што је удео који превазилази доминацију Источноиндијске компаније у поморском транспорту на врхунцу њене моћи. Он је приметио да Маск и „Спејс-икс” свој монопол у области сателитских комуникација користе више на начин суверене државе него приватне компаније.

Крајем августа, историчар и писац Вилијам Далримпл такође је упоредио утицај савремених мегакорпорација на политику са утицајем Источноиндијске компаније. Напоменуо је да би се могло доћи до тачке у којој корпорација почиње да преузима овлашћења и одлике које се обично везују за националну државу. Иако савремене компаније не поседују војске нити освајају територије, оне све више сарађују са оружаним снагама својих земаља и врше утицај на бојном пољу.

Такође је поменуо Маска, који је своје богатство искористио да преузме овлашћења која обично припадају Конгресу.

Након избора Доналда Трампа за председника САД 2024. године, Маск је преузео вођење новог Одељења за ефикасност владе (DOGE). Убрзо затим, на захтев овог одељења, отпуштено је на хиљаде савезних службеника — укључујући професионалне државне службенике и ветеране — а америчка помоћ другим земљама драстично је смањена.

Сам председник је позвао Маска на опрез када је реч о смањењу броја запослених у савезним агенцијама. „Реч је о скалпелу, а не о секири”, рекао је он.

У мају 2025. године, Маск се повукао са чела овог одељења након што је критиковао законски предлог који је укључивао значајне пореске олакшице, а које је Трамп обећао током своје предизборне кампање.

„Реч је о мегакорпорацији која постепено преузима одређене функције које су иначе у надлежности државе”, рекао је он.

Извор: https://www.rbc.ru/