Црква као породица, Црква као племе, Црква као народ, Црква као земља, нација и држава, Црква као мрежа вођена Духом која делује паралелно са светом – сви ови облици Цркве имали су један заједнички циљ:

Целокупан живот ових облика Цркве – од свакодневног постојања до највећих достигнућа – био је посвећен служењу Богу. Насупрот томе, сваки покушај повлачења границе – речима „ово припада Богу, а оно мени”; „ово је свето, а оно профано”; „ово је световно, а оно црквено” (покушај који је први учинио Каин) – води у пропаст.

Ипак, та подела се није догодила одједном, нити је била апсолутна. Постојала је, и постоји, подела функција, баш као код различитих удова једног тела. Неки су ратовали, други обрађивали земљу, неки рађали децу, док су други организовали посебне облике служења Богу – обреде. Коју су функцију ти обреди имали – било да је реч о веома сложеним храмовним обредима или о оним једноставнијим, присутним у хришћанству или у доба патријараха?

1. Обред је давао израз религијској вери свих људи.

2. Обред је свима откривао верско знање и служио као подсетник на основна верска начела.

3. Обред је све уједињавао и надахњивао. Било је то заједничко искуство у којем су сви учествовали, без обзира на своје посебне улоге.

Обред је подразумевао одређени поредак и календар – одређено (свето) време када би људи остављали по страни своје посебне послове како би се ујединили у верском обреду који су сви заједно делили.

* * *

Ђаво је тога веома свестан и гради сопствену религију која мења облик, опонашајући Цркву. Као што нас Свето писмо учи, Звер ће истовремено бити држава, религија, друштво и народ. Од свакога ће се захтевати да служи једном циљу у оквиру тог тоталитарног ентитета; обред – а као споредни елемент и дигитални концентрациони логор – има за циљ да надахне, уједини, разјасни, подсети и, на крају, испољи веру кроз целокупан живот и деловање саставних делова Звери. Ипак, постоји проблем: класични верски ритуал подразумева недвосмислено разумевање Божанства и суштинске природе односа човека према њему. Али шта се овде може јасно испољити, с обзиром на то да отворени сатанизам — који подразумева потпуно одбацивање свих других религија и погледа на свет — није очигледно присутан?

 Штавише, примарни ритуал Звери — чин испољавања верске оданости њој, конкретно кроз прихватање жига 666 — захтева, према Апокалипси, значајан интелект да би се разумео и препознао.

Суштина класичног ритуала јесте да се све прикаже са максималном јасноћом и живописношћу; овде је, међутим, ритуал по природи променљив (попут оног који мења облик): иако се захтевају исповедање вере и чин обожавања, човек мора да прође кроз мукотрпан и дуготрајан процес како би схватио шта се заправо обожава.

Не могу а да се не сетим „корона-хистерије”, где је чин примања „жига” — ињекције која подразумева два убода — представљао јасну алузију на 13. поглавље Апокалипсе, а став јавности према тој појави био је изразито религиозан. Ипак, то лудило никада није експлицитно означено као верски окултни ритуал, а занемарљив број посматрача је уопште приметио ту везу. У томе је суштина ствари: завести људе да прихвате религијско уверење, обожавање и спољашње испољавање вере, а да се притом не открије сатанска суштина те неорелигије — испољити безакоње без објашњавања његових корена.

Како се то постиже? Ако се — из страха од разоткривања — не може одредити посебно (свето) време, место или редослед радњи за ритуал, онда се приступ мора обрнути: на начин сличан промени облика, читав живот и сама историја морају се претворити у ритуале нове религије. Бог каже: сећај се посебног дана, посвећеног Њему, а осталим данима се бави својим пословима.

 Звер, међутим — вероватно да би избегла разликовање између свакодневног и ритуалног, те тако умакла пажљивој контроли и непријатним питањима — предлаже ритуализацију живота у целини; Циљ је да се та подела елиминише, да се људи постепено увуку у стање неорелигиозности (подстакнуте манијама везаним за коронавирус, рат, Трампа, истраживање свемира и тако даље), а да то и не примете, тако да сваки дан постане „црни сабат”, а сваки поступак део вештичјег сабата.