У току је својеврсни теолошки препород. Катедре за теологију се отварају на водећим универзитетима широм света, укључујући и Русију. Пре више од деценије, Виша комисија за атестацију при Министарству просвете и науке Русије званично је признала теологију као академску дисциплину.

 Комунистичка партија (КПРФ) објављује оштре чланке у којима осуђује „обнављање средњовековног диктата Цркве”, док се поједини православни верници радују, наивно претпостављајући да је на руске универзитете уведен „Закон Божији“.

Међутим, у прошлости је глобална „анти-црква” настојала да супротстави „научна достигнућа” хришћанској теологији; данас она покушава да та „научна достигнућа” оснажи ауторитетом „нове теологије”. То подсећа на сценарио из чувеног филма: „Прво су планиране прославе, затим хапшења. Касније су одлучили да споје то двоје.”

На Западу, катедре за теологију величају „научно доказаних” 666 родних идентитета и „дуго проучаване” огромне предности мултикултуралног мешања 666 народа унутар сваке нације ЕУ; оне уздижу — као „антрополошки утемељена” — духовна достигнућа домородачких народа, заједно са њиховим идолима и шаманским бубњевима.

Руски теолошки факултети и богословије још увек нису досегли такве крајности левичарења, мада полако хватају корак. То је видљиво, на пример, у сфери екуменизма, где су многи угледни руски теолози поздравили сусрет патријарха и папе у Хавани.

 Заиста, одмах након тог догађаја, доктор теологије митрополит Иларион (Алфејев) изјавио је да је сусрет у Хавани осигурао да ће се „позив на мир чути... [и да ће] политички лидери успети да превазиђу своје разлике и уједине се у борби против тероризма”. (https://patriarchia.ru/article/97448)

Међутим, у десет година од тог сусрета, сукоби су се интензивирали, а свет се сада налази на ивици Трећег светског рата. Крвопролиће је посебно ескалирало у Украјини — региону који је био у средишту Декларације из Хаване. Тамо се такође појачала агресија унијата — коју је папа обећао да ће зауставити. У међувремену, у Сирији, где се папа обавезао да ће штитити права хришћана, дошло је до масовног покоља хришћана.

У то време, митрополит Иларион је такође говорио о заједничкој борби са Ватиканом за породичне вредности. Ипак, након састанка у Хавани, папа Фрања је озваничио „благосиљање” содомита унутар Латинске цркве. „Нови теолози” су покушали да пруже „хришћанско” оправдање за „неопходност” затварања цркава током „страшне пандемије” и за „свеспасоносне” вакцине.

 Посебно су занимљива открића једног од твораца система теолошког образовања у Руској Федерацији — бившег архимандрита Сергеја Говоруна, коме је 2023. године одузет свештенички чин, а 2025. године је у Русији означен као „страни агент”. Он је екумениста и русофоб. Од 2009. до 2011. године, Говорун — који је, према наводима Викиликса, претходно деловао као доушник америчке амбасаде у Кијеву — обављао је дужност заменика председника Комисије за образовање Руске православне цркве.

Године 2015, Говорун (и сам „страни агент”) изјавио је у интервјуу за *Медузу* (која је такође означена као „страни агент”): „...покушали смо да ускладимо систем теолошког образовања у Русији са моделима усвојеним у ЕУ... да његову основну логику прилагодимо стандардима Болоњског процеса у ЕУ и САД.” Говорун је објаснио да то није православна теологија: „Теологија користи метод КРИТИЧКЕ АНАЛИЗЕ — на пример, БИБЛИЈЕ.” Другим речима, „нови теолози” ће критиковати Библију и учити вернике Руске православне цркве да Библија није истинита.

Говорун је напоменуо: „Текст Светог писма подвргава се веома темељној КРИТИЧКОЈ АНАЛИЗИ, која подразумева значајан СТЕПЕН СУМЊЕ.”

Говорун: „Исповеднички аспект пада у други план. Задатак теологије је да анализира ситуацију не на основу конфесионалних традиција, већ на основу објективних реалности.“

За „нове теологе“, Православље је неважно. Говорун: „Постоји низ доктора теологије који су атеисти. Знам случајеве где је особа започела теолошке студије, а затим једноставно постала агностик – не нужно атеиста.“

Јасно је да је то циљ: претворити хришћане у агностике. Атеизам је већ одиграо своју антихришћанску улогу; глобалисти имају већу потребу за агностицизмом – веровањем ни у шта, или у све одједном.

Говорун: „Особа може проучавати, рецимо, кумранске рукописе – и апсолутно нема разлике у шта верује.“ Па ипак, хришћанство сматра да се истинско знање даје само кроз синергију са Богом.

Говорун: „Одлука ВАК [Високе атестационе комисије] је догађај без преседана. Оно што се дешава није повратак било каквим традиционалним моделима, већ вестернизација.“ Зато данас студент понекад започне студије у богословији као верник, настави као скептик, а заврши као атеиста.