Знате ли шта је најтеже у хришћанству? Није то пост, нити дуга богослужења, па чак ни мучеништво. Најтежа ствар садржана је у Христовим речима — речима које и данас одјекују као изазов целом свету:

„Љубите непријатеље своје. Чините добро онима који вас мрзе. Благосиљајте оне који вас куну. Молите се за оне који вас злостављају.”

Волите своје непријатеље...

Немојте их само трпети, немојте их игнорисати, немојте тражити освету — већ их истински волите.

То је у супротности са свим оним чему свет учи. Свет каже: „Узврати ударац” или „Брани своје границе”. Али Христос говори о другачијој логици — логици Небеса.

Зашто је то тако тешко?

Зато што се, у својој гордости, држимо својих повреда и бола; градимо зидове од разочарања и делимо свет на „нас” и „њих”.

Ипак, Христос каже: „Чините другима оно што желите да они чине вама.”

То је „Златно правило” — генијално једноставно, а ипак неиздрживо тешко за спровођење у дело.

Христос каже: „Ако љубите оне који вас љубите, каква вам је то заслуга? Па чак и грешници љубе оне који њих љубе.”

Љубав која се даје „у замену” није ништа друго до трансакција. Истинска љубав је давање без очекивања ичега заузврат — благосиљање оних који вас куну и молитва за оне који вам желе зло.

Из људске перспективе, то је тешко; али у Божјим очима, то је могуће. Не покушавајте да волите све своје непријатеље одједном. Почните од малих ствари:

Опростите, баш данас, неку ситну увреду која вас изједа; помозите некоме ко вам није пријатан — а да притом не очекујете ништа заузврат; поклоните осмех некоме ко је намргођен; Помолите се за некога ко вас је повредио — макар и са неколико једноставних речи: „Господе, благослови га.”

Сваки такав корак је мала победа над сопственим егом — мало чудо преображаја.

„Будите милосрдни, као што је милосрдан Отац ваш.”

То је највише мерило. Бог нас воли чак и док смо још увек грешници. Он не чека да постанемо бољи; Он нас воли баш такве какви јесмо — и управо та љубав нас преображава.

И ми смо позвани да волимо на тај начин — не због нечијих заслуга, не као неку врсту размене, већ једноставно зато што свако људско биће носи у себи лик Божји.