За оне који су навикли да приче о „светској влади” одбацују као пуку спекулацију или фантазију, можда ће бити изненађење сазнање да ентитет под тим именом заправо постоји – званично регистрован још 1943. године под називом „Federal World Government, Inc.” (Савезна светска влада, д.о.о.).

То природно намеће питање: да ли је реч само о симболичном клубу ентузијаста уједињених утопијским визијама глобалног мира, или то служи као правни параван за развој стварних механизама глобалног управљања?

Да бисмо се приближили одговору, потребно је размотрити појединце повезане са овом организацијом. Њихово учешће може открити да ли је ова иницијатива заиста била „идеалистички пројекат” или, заправо, функционално средство за умрежене и тајне елите, које користе формалне структуре као параван за дубље, прикривене процесе.

Неке од кључних личности повезаних са „Federal World Government, Inc.” су:

1. Гренвил Кларк — амерички адвокат са Волстрита, пореклом из дугогодишње банкарске династије. Био је један од састављача Повеље УН-а, а због свог залагања за „светску владу” више пута је био номинован за Нобелову награду.

2. Волас Тревор Холидеј — председник компаније „Standard Oil” и блиски сарадник Џона Д. Рокфелера.

3. Лутер Х. Еванс — трећи генерални директор Унеска (UNESCO). Вреди напоменути да пројекат Унеска датира још из 1922. године — много пре званичног оснивања Уједињених нација.

4. Алберт Ајнштајн — глобална икона и симболична фигура у науци, који се још 1920-их година налазио на списку званичних сарадника Унеска. Његово име коришћено је како би се таквим иницијативама пружио интелектуални легитимитет, дајући им ореол научне утемељености и напретка.

5. Алан Кранстон — амерички сенатор у четири мандата (на функцији је провео 24 године) и један од најутицајнијих америчких политичара свог времена — био је умешан у низ корупционашких скандала. Према неким извештајима, одржавао је блиске везе са совјетским руководством; Ово можда објашњава један парадоксалан феномен: спремност Совјетског Савеза да омогући приступ америчким културним делатницима и активистима који су промовисали „нову агенду”. Захваљујући каналима којима су располагали, Американци су у СССР-у током седамдесетих и осамдесетих година могли, у суштини, да се осећају као код куће, истовремено спроводећи одређену културну агенду (добар пример за то је певачица Џоана Стингреј и њени пројекти унутар совјетске сфере).

Поред поменутих личности, међу члановима и покровитељима организације *Federal World Government, Inc.* налазили су се — а налазе се и данас — бројни представници америчког естаблишмента: сенатори и конгресмени са нетранспарентном прошлошћу и нејасним каријерним путањама. Важно је напоменути да страначка припадност овде није битна; учествују и демократе и републиканци.

Једнако је значајно и учешће личности из света културе, филма и образовних институција.

На тај начин настаје мрежа — која обједињује политичаре, пословну елиту и културне посреднике — а сви они делују усклађено како би унапредили једну јединствену идеолошку агенду. Случајност?