Звучи чудно, али век и по Православља у Јапану није постојало ниједно православно гробље. Многа јапанска гробља не прихватају неправославне вернике, укључујући и хришћане. Скоро сви мртви се кремирају.

Православни хришћани добијају опело по црквеном обреду, али се најчешће сахрањују у крематоријуму.

 Чак је и митрополит Данило, који је преминуо 2023. године, сахрањен не на црквеном земљишту, већ на Страном гробљу у Јокохами.

Сада такво гробље постоји. Основао га је отац Данило, свештеник мале румунске парохије коју похађам више од годину дана. Пронашао је парцелу у граду Минами Алпс, у префектури Јаманаши, и након много рада добио је право да тамо сахрањује православне хришћане без кремације. Троје је већ сахрањено: Јапанка, Рус и Румун.

Онда је одлучио да поред гробља изгради цркву. За тако малу заједницу, ово је веома скупо. Новца готово да није било. Отац Данијел је рекао: ако Бог да, средства ће се наћи.

Црква је изграђена у Румунији, демонтирана, донета у Јапан и поново састављена. У пролеће су стигли румунски монаси и занатлије. А онда су парохијани почели да долазе на градилиште. Читава мала заједница, а не само они са новцем: долазили су и старији људи и жене. Они који нису могли да раде доносили су храну, кували, куповали намирнице или једноставно стајали и помагали на било који начин. Отац Данијел је радио више од било кога. Готово целу цркву су изградили парохијани, чак и посао који се обично препушта грађевинским компанијама.

Раније, и у Румунији и у Јапану, људи нису наручивали кућу од грађевинске компаније. Градили су је сами: цело село би се окупило, изградило кућу за једну особу, затим за другу и тако даље у круг. Сада овај обичај нестаје. Видео сам да и даље функционише међу Румунима.

Помогао је и будистички свештеник, чији се храм налази веома близу. Дошао је на освећење камена темељца, као знак поштовања, када на градилишту није било цркве. Затим је људима који су радили на градилишту понудио пансион у свом храму. А камене степенице цркве су направљене од камења које је он донирао. То ме не изненађује: будисти у Јапану су често љубазни према другима. У токијској катедрали Николај-до, будистички свештеник је такође саставио олтар јер нико други није могао.

Темеље је урадила јапанска грађевинска компанија, а њен власник је такође парохијанин. Устао је око четири ујутру, возио се до Јаманашија, радио цео дан и враћао се кући тек увече. Бесплатно. А кров је урадила друга компанија која је специјализована за кровове. Питао је неке пријатеље и они су преузели посао, делимично бесплатно.

И ја сам радио на градилишту, први пут у животу: темељ, дрвенарија, кров, превоз, материјал. Донирао сам део свог новца, као што можете видети на фотографијама. Нећу рећи тачно шта.

Црква је посвећена Васкрсењу Лазара и Светом Димитрију Басарабском (Новом).

 Почетком новембра, у њој ће се први пут служити Божанска литургија након малог освећења.

 Потпуно освећење је планирано за следеће пролеће, када се заврше преостали радови.

Део ове цркве сам такође изградио својим рукама.