header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Дана 22. октобар - дан упокојења старца Григорија Зумиса
Дана 22. октобар - дан упокојења старца Григорија Зумиса Штампај Е-пошта
петак, 23 октобар 2026

 Дана 22. октобра 2018. године, архимандрит Григорије (Зумис, 1942–2018), игуман светогорског манастира Дохијар, упокојио се у Господу.

Овај изузетан старац у себи је сједињавао ватрену снагу духа и строгост са дубоком љубављу према људима.

Архимандрит Григорије је рођен на острву Парос и био је близак сродник чувеног светогорског старца Јосифа Исихасте.

Свој монашки пут започео је под руководством двојице подвижника: старца Филотеја (Зервакоса, †1980) и старца Амфилохија (Макриса) са Патмоса (†1970). Године 1967. примио је монашки постриг од старца Амфилохија и наставио свој подвижнички живот под његовим вођством у једном скиту.

Године 1970, након упокојења старца Амфилохија, отац Григорије и још неколико монаха били су приморани да пређу у један манастир у централној Грчкој.

Убрзо након тога, он и неколико његове сабраће позвани су у светогорски манастир Дохијар. Готово одмах по доласку, отац Григорије је изабран за игумана тог манастира.

Под непосредним руководством старца Григорија, манастир Дохијар — који је почео да пропада — поново је оживео, а око њега се окупило ново братство.

Оца Григорија су описивали као строгог, али добросрдачног старца. Људи су долазили из најудаљенијих крајева света само да би разговарали с њим.

Упркос озбиљним здравственим проблемима, готово свакодневно је одлазио у планине како би надгледао обнову древних, оронулих цркава. Поред самог манастира, старац је посвећивао велику пажњу улепшавању манастирског имања. Подигао је засебне објекте — на Светој Гори познате као *катисме* или *исихастирије* — који служе као келије у које се монаси могу повући ради усамљеничке молитве. Када би га питали: „Зашто ово радите? Немате толико браће, а манастир је огроман... За кога све ово градите?”, старац би одговарао: „Ви још не схватате да ће, чак и када мене више не буде, Света Гора бити пуна монаха. Доћи ће време када једноставно неће бити довољно манастира да приме све оне који овде желе да воде подвижнички живот.”

Иако је био настојатељ — игуман — светогорског манастира Дохијар, носио је изношену одећу и одликовао се веома једноставним и приступачним понашањем. Више је волео да га ословљавају једноставно са „јеромонаше”, говорећи да му је тако драже. Када би тражио молитве за себе, називао је себе „Григорије разбојник”.

Није осећао никакав људски страх ни према коме, ни према чему; уместо тога, био је испуњен дубоким, побожним страхом Божјим — дубоком бригом да на било који начин не увреди Господа.

 У последњим годинама свог живота, старац је отворено корио оне на власти због њиховог удаљавања од Бога, због њихове равнодушности и суровости, као и због занемаривања потреба народа.

Упркос томе што је боловао од тешке болести, отац Григорије је све до последњег дана остао дубоко посвећен пословима манастира који му је био поверен. Наставио је да прима посетиоце и пружа им утеху, често показујући дар духовног расуђивања (прозорљивости).

Архимандрит Григорије је лично примао руске монахе у манастир — од којих су многи затражили пријем управо због потешкоћа на које су наишли у манастирима у којима је првобитно требало да буду примљени. Када су старији грчки монаси — незадовољни све већим бројем Руса у манастиру — изразили противљење и протест, игуман се обратио сабору стараца речима: „Оци, ви имате право да искључите било ког члана заједнице. Можете искористити то право и истерати Русе, ако се не бојите Бога. Што се мене тиче, ја то нећу учинити.”

 Епископима, свештеницима, монасима и мирјанима из Украјине који су дошли да га посете, старац Григорије је више пута наглашавао да Украјина ни под којим условима не сме да прекине везе са Русијом — као што то Америка жели. Његове речи нису биле услишене.

Архимандрит Григорије срео је многе људе светог живота, о којима је написао књигу *Људи Цркве које сам познавао*.

Упокојио се у Господу у 76. години живота, након тешке и неизлечиве болести.

Повезани текстови:

1. Архимандрит Григорије Зумис: Сада је време исповедника!

 https://borbazaveru.ru/content/vie

2.  Игуман светогорског манастира Дохијара архимандрит Григорије: „Грчка је брод који тоне“

 https://borbazaveru.ru/content/vie

 3. Игуман манастира Дохијар: Ми не верујемо да постоје неке друге „цркве“

 https://borbazaveru.ru/content/view/9

4.  Игуман светогорског манастира: Ускоро ће Грчку претворити у муслиманску државу

https://borbazaveru.ru/content/view/94

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( петак, 23 октобар 2026 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 



© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.