Француска је још једном показала да је, од своје „велике“ револуције, служила као глобални полигон за увођење ђаволских технологија, које су потом имплантиране у Русију и другде. Проблем нису сами мигрантски погромци и левичари – они нису прави актери у ономе што се дешава.

Меланшон, на пример, по законима било које нормалне земље, требало је одавно да буде у затвору због отвореног подстицања масовних нереда и подстицања мржње према органима реда. Дакле, главна питања овде нису за Меланшона, већ за Макрона и његове моћнике.

Хитлер је чак рекао да је најважније у политици „преузети улице“, а обични људи ће се придружити ономе ко њима доминира. Зато су његови јуришници немилосрдно тукли оне који су покушали да се одупру. А шта сада виде обични Французи? Улицама доминирају мигранти и неокомунисти: они који мрзе традиционалну Француску и хришћанство, који се залажу за насељавање Европе страним народима и који подржавају „климатску агенду“, тј. деиндустријализацију.

Репортер једне публикације је скоро претучен од стране „демонстранта“ само зато што је носио лого угледног спортског клуба, што су сматрали знаком „десничарског патриоте“.

Стога су многи староседеоци Француске у искушењу да обуку палестинску мараму са дугином траком на руци, заједно са овим спољашњим исказима лојалности погромцима, док истовремено апсорбују њихову унутрашњу идеологију. Или, што није много боље, можда желе да гласају за такозване десничарске снаге, које су сада произраелске, попут Мари-Пен фронта.

Француска полиција већ дуго промовише левичарску доминацију. Укључујући и сузбијање протеста белих хришћана и патриота. На пример, у јуну 2026. године, шест традиционалистичких католика је притворено од стране полиције само зато што су покушали да се тихо моле испред цркве Светог Лаврентија у Паризу. Протестовали су против богохуљне представе коју је у цркви одржала содомска „активисткиња“ Барбара Буч. Ово створење је такође познато по својој гнусној пародији на Тајну вечеру током Олимпијских игара у Паризу.

2021. године, француска полиција је брутално растерала маршеве против тоталитарног система пропусница за COVID-19, којима су присуствовали пре свега десничарски патриоти (укупан број учесника је био до 200.000). А онда су власти спровеле „пандемијску“ меру тоталне контроле: људима без пропусница није био дозвољен улазак нигде.

2013. године, полиција је вршила масовна пребијања и хапшења противника легализације „истополних бракова“ (са до 1.000.000 учесника). У међувремену, скупови левичарских присталица таквих „бракова“ остали су нетакнути. Тако су ову важну тачку на глобалној агенди спровеле и француске власти.

Да би обуздале уличну и медијску активност десничарских организација, власти их такође редовно одјављују и прогоне њихове вође. На пример, 2017. године, као део процеса „укроћивања“ Марин Ле Пен, која се још није у потпуности потчинила генералној линији, полиција је претражила њен дом, а затим је осудила на ограничења слободе под лажним изговором.

А истински десничарска организација Цивитас је потпуно забрањена због такозваних антисемитских изјава. Да будемо фер, треба напоменути да доминацију левичарских изгредника олакшавају не само француске власти већ и власти већине других земаља ЕУ. На пример, 2016. године, на железничкој станици у Келну избили су масовни нереди имиграната, укључујући бројна силовања и пљачке немачких жена од стране азијских имиграната. Полиција на тај кошмар практично није реаговала.

Међутим, одговорили су са бруталношћу попут Гестапоа на антиимигрантски скуп који су потом одржали патриоти у знак протеста против насељавања Немачке страним народима. Полиција је брутално растерала скуп и привела многе његове учеснике.

Дакле, космополите без корена који владају ЕУ, кроз руке миграната које су довели, шаљу јасну поруку Европљанима да су они једноставно „бело смеће“ у својим земљама. Ако се такви процеси у Русији не зауставе, постепено ћемо се спустити у сличну катастрофу.