Како препознати истинског свештеника

Јуче сам завршио питањем: хоће ли Христос препознати свештеника на дан када дође да суди? Али постоји и једно непосредније питање: како да знамо какав свештеник стоји пред нама?  Данас је то немогуће утврдити на основу црквених одликовања или мишљења претпостављених. У Цркви се похвале и награде често додељују погрешним људима.

Награђују се они који су „погодни”. Они говоре често и гласно, али само оно што је одобрено „одозго”. Ћуте о злу које постоји унутар Цркве. Увек се слажу и са црквеним и са државним властима. Када су власти током пандемије ковида 19 ограничиле богослужења, не знам ни за једног јерарха који је уложио приговор.

Одликовања добијају и они чији лични живот или искривљавање учења одбијају људе од Цркве. Они годинама остају на својим положајима једноставно зато што не стварају никакве проблеме својим претпостављенима.

С друге стране, они који отворено говоре о злу бивају кажњени. Бивају суспендовани из службе и лишени свештеничког чина. Након тога се против њих покрећу судски поступци; кажњавају се новчано, па чак и затварају. Према проценама листа *Novaya Gazeta Europe*, најмање шездесет свештеника суочило се са последицама – и то не само због противљења рату, већ и због других облика критике.

Неко би могао рећи: „Нека одлучи црквени суд.” Али такве судове чине управо они јерарси који одговарају истом патријарху као и особа којој се суди. То није независно правосуђе.

Када сам почео јавно да говорим, избачен сам са богословске академије, одбачен из своје црквене заједнице, проглашен лоповом и изложен кампањи блаћења у медијима које контролише систем.

Одлуку о митрополиту кога сам поменуо донео је Синод – тело у којем је и он сам дуго седео. Премештен је у другу цркву, а затим враћен; сада служи заједно са патријархом – чак и након појављивања снимка у којем се износе оптужбе за сексуално недолично понашање и употребу кокаина. Није лишен свештеничког чина. Црквени суд је и раније доносио пресуде. Синедрион — врховни верски суд тог времена — осудио је Христа. Такође је наредио да се апостоли бичују и забранио им да говоре. Они су одговорили: „Богу се треба покоравати више него људима.”

Стога, чињеница да је „Црква некога осудила” не доказује ништа. Исто тако, ни чињеница да је „Црква доделила неку награду”. Христос је поставио другачије мерило: „По плодовима њиховим познаћете их.”

Они који одводе људе од Христа не остају нужно без следбеника. Напротив, стотине хиљада људи могу поћи за њима, чврсто уверени да се, заправо, крећу ка Христу.

Митрополит Иларион има 620.000 пратилаца. Они свакако не верују да се удаљавају од Христа.

Управо у томе и лежи опасност: човек може ићи у погрешном правцу, а бити сасвим уверен да се креће ка Њему.