Човек може десет година, сваке вечери, проводити време гледајући свог омиљеног свештеника на Интернету – а да за све то време ни једном не отвори списе Светих Отаца, па чак ни основни катихизис, попут књиге "Закон Божји".

Чини ми се да су многи свештеници на интернету постали пуки „трагачи за пажњом”, налик забављачима или инфлуенсерима на друштвеним мрежама – мада у тој „трци” значајно заостају за њима. Иако се Русија сматра православном земљом, њени свештеници привлаче далеко мању публику него што то чине световни забављачи. Такав интернет садржај ретко привлачи нове људе вери; њега, заправо, најчешће конзумирају они који су већ у Цркви и траже духовну утеху.

А таквим гледаоцима свештеник-блогер често представља своју, личну верзију хришћанства. Можда јесте завршио богословију, али чини се да из ње, осим дипломе, није понео готово ништа. Говори веома самоуверено, па му људи верују – а ипак, гледалац се тиме нимало не приближава Богу. Штавише, може се десити да гледаоци, заједно са његовим видео-снимцима, усвоје и свештеникове личне, погрешне представе.

Христос је позвао ученике да пођу за Њим; свештеник-блогер, насупрот томе, само окупља публику – и прикупља прилоге.

Можда је истински добар свештеник на интернету управо онај након чијег гледања пожелите да одложите телефон и сами отворите Јеванђеље?