Преподобни Јефрем Катунакијски испричао је следеће о старцу Гедеону:

„У време док сам још био са својим старцима, служећи им, одмах изнад наше келије живео је један старац — отац Гедеон (Кипранин по рођењу). Након што се његов духовни отац упокојио, остао је сасвим сам.

Старац је био веома савестан, а будући да је био ’нежне душе’, није желео да силази до наше келије без озбиљног разлога, како нас не би узнемиравао. Једне вечери чуо сам како неко штапом удара по лименој посуди.

Изашао сам напоље и угледао старца како стоји поред своје келије.

Упитао сам га:

’Старче, треба ли Вам нешто?’

Он је одговорио:

’То што ја желим, ти сада не можеш да разумеш. Схватићеш касније.’

Када су се сви моји старци упокојили у Господу и када сам остао да живим сам, коначно сам схватио зашто је старац Гедеон ударао по оној лименој посуди. Једноставно је желео да чује људски глас — то му је пружало утеху.

Једне вечери изашао сам напоље и довикнуо:

’Хеј, оче Гедеоне!’

Он је одговорио:

’Слушам, старче!’

А ја сам му рекао:

’Сада разумем зашто сте ударали по оној лименој посуди!…’

+ + +

Једном приликом, старац Гедеон је упитао једног младића, поклоника који га је посетио у његовој келији:

’Чедо моје, имаш ли добре родитеље?’

’Имам, старче’, одговорио је младић. ’Али, ако се не исповедају, не одлазе у цркву и не причешћују се, онда и нису баш добри, чедо моје!…’

Затим је, као потврду старчевих речи, Бог послао змију ка младићу док су њих двојица шетали у дворишту његове келије.

Старац га је зауставио. Младић је збуњено погледао, прво у змију, а затим у старца.

„Не убијај је – а ни било коју другу змију, ако је видиш.”

„Добро, старче.”

И отац Гедеон поче да говори змији:

„Хајде сада, иди.”

Змија погледа старца и, послушавши његове речи, полако се врати на место одакле је изашла.

+ + +

Један други поклоник је испричао:

„Посећивао сам старца Гедеона из Катунакије сваког Васкрса, почевши од 2010. године. Имао је очи малог детета – што је био одраз његове чистоте.

На Светој Гори је боравио још од 1945. године и никада није одлазио у ’свет’. Током свих тих година носио је исту одећу. Видео сам крпе којима је обавијао колена – патио је од остеоартритиса и трпео велике болове.

Једне године донео сам му препарат *Osteoflex* за зглобове, као и црну јакну за зимску хладноћу. Следеће године затекао сам све баш онако како сам оставио – нетакнуто.

Живео је у стању потпуног одсуства поседовања и без икакве везаности за земаљске ствари – био је истински слободан човек. Седамдесет година провео је у самоћи, у друштву Мајке Божје и арханђела – тако ми је бар он рекао. У руци је увек држао бројаницу.

Једном ми је дао савет: ’Подигни руке увис и узнеси своју молитву.’”

+ + +

Старац Гедеон из Катунакије био је Кипранин, родом из села Авгору. На Свету Гору је стигао 1945. године и никада се више није вратио у спољни свет.

Током 72 године – како је сам говорио – живео је у друштву Пресвете Богородице и арханђела.

У својим писмима упућивао је срдачне благослове и савете својој браћи, подстичући их да увек чине милостињу. Једно од његових учења гласило је: „Милостиња покрива мноштво грехова; пошаљите сав свој новац у Рај путем чињења милостиње.”

+ + +

„Наш брат је већ у Рају, док ми остајемо овде да истрајемо”, понављали су често атонски монаси током његовог погреба.