„Нађох најкрасније место од давнина,  превелики град Београд који је по случају разрушен и запустео,  саздах њега и посветих Пресветој Богородици.“

Међу српским православним народом општеприхваћено мишљење је да је још Свети Деспот Стефан Лазаревић установио празник Вазнесења Господњег-Спасовдан као славу Београда. То је наводно учињено 1403. године када је деспот Стефан прогласио Београд за српску престоницу. Ово информација је доминантна у медијима, одакле је преузета и на Википедију,  а налази се и на званичној страници Вазнесењске цркве у Београду.

   Овде се одмах на почетку поставља питање: Зашто би Св. Деспот за славу града који је посветио Богородици узео Господњи празник?

   Одмах треба рећи да се градска, односно сеоска слава везује за најзначајнији или најстарији православни храм у одређеном месту, наравно када у том месту постоји православни храм.

   Међутим, из Житија Св.Деспота следи да деспот у Београду у то време није подигао Храм посвећен Вазнесењу Господњем.

   Ево шта се каже у његовом житију о томе: “А у граду беше Велика црква (Митрополија), која је са истока града, где се силази слично Кедронском потоку према Гетсиманији. Ова дакле Митрополија јесте Успеније Пречисте Владичице, и она имађаше општежиће украшено сваким садницама, са многим наследством, селима и другим обитељима; и она је била престо Митрополита Београдскога, егзарха свију Српских земаља. Ова је црква била између других најбогатија у дане овога благочестивога деспота. Но Стефан подиже једну цркву из основа (тј. изнова), у Периволији, и посвети је Трима Великим Светитељима (Света Три Јерарха), да буде за сахрањивање архијереја те цркве. А сазида и странопријемницу за болеснике, и у њој цркву у име Светога Чудотворца Николаја, на најслађој води, и насади садове свакога избранога плода, и приложи јој села и наследство много, у коју примаше болеснике и странце, храњаше их ту и олакшање им даваше.“

и још,

„Свети деспот је, као што вели и Константин, посветио град Београд Пресветој Владичици Богородици, а то је учинио пре свега из сопствене љубави и побожности према Пречистој Богоматери, а затим и по угледу на равноапостолног цара Константина и на своје свете праоце Немањиће, Св. Саву и Симеона, који Њој посветише и Хиландар и Студеницу; и најзад, деспот посвети свој град Богоматери зато што је у старој Митрополитској цркви Београдској, која је српска била још из времена краља Драгутина, чувана древна чудотворна икона Пресвете Богородице израђена од самог Св. апостола и еванђелиста Луке. Митрополит Београдски тада беше познати сарадник деспотов Исидор; и он са светом мајком деспотовом, преподобном Евгенијом, пренесе и положи у ову обновљену цркву чудотворне мошти Св. Петке-Параскеве, које је света кнегиња била донела из Трнова. Касније мало, око 1417. године, деспот ће Светој Петки подићи у доњем граду нову цркву и у њу ће пренети њене свете и чудотворне мошти.

Осим ових цркава у Београду је постојала још и црква Ружица, а и једна мала капелица у самом двору деспотовом, где се побожни владар Српски редовно молио пред иконама Христа Спаса и Пречисте Богоматере.“

    Тешко је претпоставити да је Црква Ружица у оно време била посвећена Вазнесењу Господњем.

   Дакле, још једном, Св.Деспот Стефан Лазаревић није у Београду подигао Храм посвећен Вазнесењу Господњем.

   Осим тога, сви садашњи православни храмови у Београду, су изграђени након окончања турске окупације овог дела Србије, односно након добијања аутономије 1830.године. Тако је и са храмом Вазнесења Господњег-Вазнесењском црквом (одакле креће литија за славу Београда), који је изграђен 1861-1863.године, ктиторством кнеза Михаила Обреновића.

   Одакле онда податак да је Св.Деспот Стефан Лазаревић установио Спасовдан за славу Београда. Пошто нисам нашао доказ који би ову тезу потврдио, питао сам, сада већ популарну, вештачку интелигенцију. Ево шта каже о томе вештачка интелигенција:                     

“Податак да је Деспот Срефан Лазаревић 1403.године установио Спасовдан као славу Београда потиче из савремене градске традиције и званичног наратива Града Београда и Српске Православне Цркве, а не из директних средњевековних писаних извора који би такав чин изричито забележили.“

   Да није онда у праву академик Ђорђе Трифуновић, који је у преводу Цамблаковог дела „Слово о преносу моштију Св.Петке из Трнова у Видин и Србију“, „Лио“, Горњи Милановац, 2018.године, након што је навео да је деспот Стефан Лазаревић, подигао Београд и посветио га Пресветој Богородици на страни 23, написао дословно: Богородица као заштитница Београда „пада“ 15/28.августа и треба је празновати на дан Успења као годишњу славу Града Београда? Дакле, Успење као празник посвећен Пресветој Богородици, ком празнику је посвећена и главна, митрополијска (саборна) црква која се налазила у Доњем граду Калемегдана. Овај храм је још увек у рушевинама. Иако је 2011.године било говора обнови митрополијског двора који се налазио поред храма, даље од тога се није одмакло.

   Ето толико.

   Можда се о овој теми већ писало, можда ја и нисам у праву, али мислим да тема заслужује пажњу, па бих волео да неко из уредништва или од посетилаца сајта, ко боље познаје ову проблематику да свој суд.

 Свако добро од Господа.

Жељко