|
Драга браћо и сестре у Христу! Свако ко обрати пажњу на патријархални протокол може приметити да, када митрополити поздрављају Кирила, они му љубе руку – а тај гест им се не узвраћа.
Овакав вид опхођења обично се виђа када верник прилази свештенику, или свештеник епископу: реч је о једностраном чину исказивања поштовања, који указује на потпуну неједнакост и потчињеност. Није увек било тако. Сам Кирил, у време док је био обичан провинцијски митрополит, никада није љубио руку патријарху Алексију. Било је руковања, додиривања брадама – али никада овог једностраног, понизног љубљења руке. У православљу постоје само три јасно одређена степена у јерархији: ђакон, свештеник и епископ. Патријарх или архиепископ је, у суштини, само епископ који председава у неком богатијем или утицајнијем граду. Код католика, римски папа представља четврти, посебан степен – и они то отворено истичу: ако вам се то не допада, слободни сте да одете. Гундјајев, међутим, прикривено гради култ сопствене, високорангиране величине. То је чак јавно изрекао у Новоросијску, 21. септембра 2017. године: „Ако неко још увек има недоумице око тога да ли треба да следи све оно чему Патријарх учи – одбаците те сумње! И строго извршавајте оно што ја заповедам! Јер ја не говорим из сопствене мудрости, већ из мудрости читавог епископата Руске православне цркве!” За нашу Цркву данас не постоји други пут!..” |