header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Фанар легализује унијатизам за читав православни свет Штампај Е-пошта
петак, 20 новембар 2026

 Званична порука патријарха Вартоломеја Истанбулског Свјатославу Шевчуку, поглавару Украјинске гркокатоличке цркве (УГКЦ), превазилази оквире уобичајене дипломатске учтивости.

На први поглед, ово делује као још један израз екуменистичке политике; међутим, садржај писма и кораци који га прате указују на намеру Фанара да успостави потпуни стратешки савез са унијатима. Под плаштом говора о „лепоти јединства”, Фанар систематски ревидира вековни православни став према унијатизму, заправо навикавајући православни свет да га доживљава као нешто „нормално”.

Оно што посебно пада у очи — чак више од саме преписке — јесте дубина, до сада незабележена, умешаности Фанара у унутрашње ствари гркокатоличке структуре. Патријарх Вартоломеј не само да је подржао одлуке Синода УГКЦ-а, већ је обећао и своје молитве и подршку за њихово спровођење — посебно када је реч о развоју унијатског свештенства. За православну свест, која вековима доживљава унијатизам као болну рану и средство за апсорпцију православља, овакав благослов за јачање гркокатоличког свештенства представља отворено напуштање темељних доктринарних начела. Чињеница да ће делегација УГКЦ-а бити примљена на Фанару предстојећег децембра — након недавног сусрета патријарха Вартоломеја и Шевчука у Ватикану — само додатно наглашава систематски карактер овог приближавања. Кључна позадина ове нове фазе зближавања јесте иницијатива за усклађивање датума прославе Васкрса са Римокатоличком црквом, темпирана тако да се поклопи са 1700. годишњицом Првог васељенског сабора у Никеји. Патријарх Вартоломеј се позива на заједничку изјаву са папом и изражава јасно задовољство спремношћу руководства Украјинске гркокатоличке цркве (УГКЦ) да активно учествује у том процесу. Укључивање гркокатолика као равноправних партнера — и, заправо, као споне у дијалогу између Цариграда и Рима — носи дубок симболички значај. Тиме Фанар недвосмислено ставља до знања да „унијатски” модел — очување источних обреда уз догматску и административну потчињеност Ватикану (или, у најмању руку, уз изузетно блиско усклађивање с њим) — сматра најприхватљивијим и најперспективнијим оквиром за сједињење православља и католицизма.

Успостављањем блиске сарадње са Украјинском гркокатоличком црквом (УГКЦ), цариградски патријарх истовремено остварује два циља.

Као прво, он подстиче стварање новог верског савеза у источној сфери.

Као друго, он навикава Помесне Православне Цркве на идеју да су границе између Православља и унијатизма коначно избрисане.

Слика која из тога произилази сасвим је јасна.

Док је дијалог са католицизмом некада подразумевао бар формалну расправу о догматским разликама и осуду прозелитизма, Фанар сада предлаже унапред утврђен сценарио у којем унијатизам више није проблем, већ, напротив, представља „златни стандард” за „хришћанско јединство”. Што активније патријарх Вартоломеј укључује гркокатолике у шири православни програм, то постаје очигледнија његова амбиција: да преобликује читав православни свет према стандардима једне нове уније.

 

 

 

 

 

 
Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 45 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 



© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.