Ових дана се готово све може купити. Чак и спасење! Папа Бенедикт је најавио да његови верни опет могу да плате Католичкој цркви како би олакшали свој пут кроз Чистилиште до Капије Неба.

Папска држава је пре 22 године пристала да за 660.000 долара сахрани злогласног мафијаша Енрика де Педиса

ВАТИКАН - Скандал у папској држави.

 Година 2013. била је одређена за папину посету Србији, али та посета није могла да буде остварена из два кључна разлога: папа Иван Павао Други је од 1979. године покушавао да посети Српску Цркву, али да заобиђе Јасеновац, а затим је беатификовао Алојзија Степинца, војног викара усташке војске и члана државног сабора НДХ, као и Ханса Ивана Мерца, оснивача крижарских братстава која су постала језгро усташког покрета. И папа Бенедикт Шеснаести је, посетивши Загреб 2011, указао велику почаст „блаженом Алојзију“, што је преградило његов пут ка Патријаршији у Београду.

2. маја 2012. одржано је заседање Светог Синода Грчке Православне Цркве. Бурну реакцију чланова Синода изазвало је писмо Константинопољског Патријарха Вартоломеја, у коме је он позвао да се једногласно осуде поступци митрополита Грчке Цркве који иступају против међуконфесионалног дијалога и оптужују Фанар за екуменистичку јерес. Непосредни повод за то писмо било је анатемисање екумениста, у Недељу победе Православља, од стране митрополита пирејског Серафима, саопштава NEWSru.com.

О канонизацији: contra et pro

Свети Архијерејски Сабор Србске Православне Цркве, на мајском заседању 2003, донео је следећу одлуку, коју је својом посланицом обзнанио архиепископ Пећки, митрополит Београдско-карловачки и патријарх Србски г. Павле: „Изволи се Светоме Духу и нама (Дап 14, 28) у свештеном Сабору архијереја Српске цркве, а у славу Оца и Сина и Светога Духа Бога Нашега дивног у Светима својим, ради духовног добра и свеукупног напретка наше помесне Цркве и целе Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове, да прибројимо Сабору Светих блаженопочившег Епископа Охридског и Жичког Николаја који је Бога прославио својим животом и делима и кога је Господ већ прославио дивним знамењима и свенародним поштовањем.

„Српска црква у рату и ратови у њој”

Књига извесног Милорада Томанића „Српска црква у рату и ратови у њој”, изашла пре неколико година у Београду (Медијска књижара Круг, 2001), одушевљено је дочекана у круговима „еуропоклоничке” – „грађанске опције”, што није ни чудо с обзиром на количину мржње према Србској цркви и народу коју је дотични писац успео да излије. Такође, обрадовали су јој се поједини представници „Цркве у Хрвата”. Од Средњег века до наших дана за тог Томанића и компанију (јер реч је о колективном раду више сродних умова и душа) Срби и њихова Црква су ваплоћење свега гнусног и патолошког што је могуће замислити (рецезент књиге је, очито радо, био Иван Чоловић, који је у својој списиманији отишао толико далеко да је Томанића, иначе непознатог широј научној јавности, здушно препоручио).

Књижевник Витомир Пушоњић о испраним мозговима „осавремењених“ робова попут некадашњих манкурта из романа ''И дуже од века траје дан''

Ни данашњи окупатор суштински се не разликује од оних раније познатих у историји, сем што данашњи поробљени не само што не мисле да су поробљени, већ им се чини да су тек са доласком окупатора постали ''слободни''.

Све хипотезе о постојању ванземаљског живота, ван нашег Сунчевог система, засноване су на оптимизму њихових аутора, верује астрофизичар Универзитета Принстон, професор Едвин Тарнер.''У почетку, верујући да је вероватноћа постојања ванземаљског живота довољно велика, истраживачи представљају резултате својих истраживања тако да би потврдили своју хипотезу'', - говори Тарнер.

Владику Николаја нападали су многи – и за живота, и после смрти. Није ни чудо. Јер, ако су Христа Господа, ваплоћену Љубав Божију, гонили, гониће и Његове следбенике; ако су Свеце Божије омрзнули, Богочовека су омрзнули пре њих (Јн 15, 18).