СВЕТ ОКО НАС
|
понедељак, 08 новембар 2010 |
Школски сајтови без ћирилице Иако је реч о званичном писму српске државе, ћирилица је у Републици Србији потиснута на академске маргине. Вукова азбука, којој се подједнако диве светски лингвисти и фонетичари, са аспекта домаћих високошколских установа не задовољава потребе актуелне глобализације свега, па ни колективног научног интелектуализма српског народа, и зато је ваља уклонити као недовољно космополитску. |
Детаљније...
|
|
СВЕТ ОКО НАС
|
понедељак, 08 новембар 2010 |
Папа помаже Краљеву! Папа ће позвати вернике из читавог света да упуте помоћ Краљевчанима, пренео је београдски надбискуп Станислав Хочевар поруку високих званичника Католичке цркве. |
Детаљније...
|
|
ПРАВОСЛАВЉЕ- Актуелно
|
субота, 06 новембар 2010 |
Српски културни клуб Републике Српске У сусрет 2013.
Монументални латински крст највећи у Европи (82 м.) биће подигнут на брду Виник, надомак града Ниша у част цару Римског царства - светом Константину Првом Великом (lat. Flavius Valerius Aurelius Constantinus) ( 28. фебруара 274.-22. јуна 337.), римски цар 306.-337.), рођеном у Наисусу (Нишу), а поводом јубилеја 1700. година од проглашења Миланског едикта (313) којим је свети цар Константин озваничио хришћанство. Идејно рјешње крста (крста антихриста) има двојако симболичко значење: у свом горњем дијелу симболизује апсорбовање умањеног православног крста од стране римокатоличког по оној народној „већа риба гута мању“, али и да је на традиционалном хладном римокатоличком крсту православни крст распет као Исус Христос, као што су хрватски клеронацисти уз благослов Ватикана распели „šizmatički“ православни народ српски. |
Детаљније...
|
|
ПРАВОСЛАВЉЕ- Актуелно
|
недеља, 07 новембар 2010 |
Мермер из Рима за Константинов храм Бранко Јаначкович | 03. 04. 2010. - 00:02h Ниш - Белим мермером од којег су направљени древни Рим и Венеција, биће опточен храм Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу, једна од највећих православних цркава у изградњи у овом делу Србије. Како се ближи 2013. година и датум прославе 1.700 година од потписивања Миланског едикта - којим је цар Константин Велики признао хришћанство као државну религију, убрзавају се радови на завршетку ове цркве. Постоји реална могућност да тој прослави у Нишу присуствује и римски папа Бенедикт XVI. |
Детаљније...
|
|
Текстови Владимира Димитријевића
|
субота, 06 новембар 2010 |
Владимир Димитријевић Нови изазови за светосавље РАСКОЛ ИЛИ ПОМИРЕЊЕ? (Случај владике Артемија пред Сабором СПЦ и србском јавношћу) Ко је рекао „раскол“? Среда треће седмице октобра 2010... Земља Србија... Најстарије дневне новине на Балкану... Један високи клирик Србске Православне Цркве, познат као успешан бизнисмен, возач луксузног аутомобила, кошаркаш, фудбалер, човек толеранције (са пуно љубави и за „антигеј“ демостранте, и за полицију, и заблуделу „топлу браћу“), еколог (чистио жваке са улица једног града), у свом интервјуу најавио је – раскол у СПЦ! Ни мање, ни више! И то без нарочитих знакова жаљења, туге, узнемирености, осећања свеодговорности. („Сви смо криви за све“, говорио је генијални Фјодор Михајлович.) Као да је проценио да ће у рaскол отићи безначајан број верника. Шта има везе? Нека иду! Тако је, у Библији, млади Ровоам, син Соломонов, кад је дошао на престо, претио народу: „Мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљикавим бичевима“ (2. Дневника 10,14). И то је изазвало слугу Соломоновог, Јеровоама, да одвоји десет племена Израиљевих (било их је укупно дванаест), да оде у раскол и створи државу Израиљ. Млађаном и надобудном Ровоаму остала је само малена Јудеја. |
Детаљније...
|
|
ПРАВОСЛАВЉЕ- Актуелно
|
субота, 06 новембар 2010 |
ПРОСЛАВА ИМЕНДАНА ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Артемије прославио је јуче у манастиру Шишатовцу свој имендан. Свету Архијерејску Литургију, поводом празника Светог Великомученика Артемија, небеског заштитника и покровитеља Владике Артемија, служио је Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор уз саслужење више свештенослужитеља из сремске, банатске и славонске Епархије. Свештеном Литургијском сабрању присуствовало је бројно монаштво из више Епархија као и неколико стотина верника пристиглих из свих крајева Србије. Међу њима знатан број пристигао је, свом пастиру и духовном оцу на имендан, из распете Епархије рашко-призренске па је то радост слављеника учинило још већом. |
Детаљније...
|
|
ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА
|
субота, 06 новембар 2010 |
Драго Жарковић РЕАГОВАЊЕ НА ТЕКСТ НИКОЛЕ ЉОТИЋА „КАКО УКИНУТИ РАСКОЛЕ“ Поштовани господине Љотићу, Надам се да Вам је одговор „Борбе за веру“ помогао да спознате превару у коју су Вас, без страха од Бога и стида од људи, гурнули они који су Вам предложили да напишете овај текст, снабдевши Вас „чињеницама“, којима сте испалили свој плотун према „Борби за веру“, тако да ме то у мислима вратило у време српске голготе, кад су нашим родољубима на сличан начин послали муницију која јесте била муниција, али није одговарала нешем оружју. |
Детаљније...
|
|
ЗВАНИЧНА САОПШТЕЊА
|
петак, 05 новембар 2010 |
Уредништво „Борбе за веру“ ОДГОВОР НИКОЛИ ЉОТИЋУ Поштовани господине Љотићу, Прочитавши Ваш текст - уводник у „Искри“ од 1. новембра 2010 , били смо затечени, јер нам није јасно чиме смо „заслужили“ овакву Вашу жестоку паљбу по нама и нашем сајту? У једном тренутку рекли сте чак да „булазнимо“. Прилично тежак израз, сложићете се?! Но, ми Вам ово нисмо узели за зло, и држећи се речи Божијих „Пред седом главом устани, и поштуј лице старчево, и бој се Бога својега...“ (3. Мојс. 19,32), одлучили смо да Вам напишемо ово писмо, али не да бисмо Вам држали придике (јер сте човек зашао у девету деценију живота), већ да бисмо неке ствари разјаснили. |
Детаљније...
|
|
ПРАВОСЛАВЉЕ- Актуелно
|
петак, 05 новембар 2010 |
У листу „Искра“ од 1. новембар 2010, који излази у Бирмингему (Велика Британија), а чији је одговорни уредник Владимир Љотић, објављен је уводнички текст из пера Николе Љотића (старији брат Владимира Љотића) под насловом "Како укинути расколе" у коме се веома оштро критикује Уредништво „Борбе за веру“. У циљу објективног и благовременог обавештавања наших посетилаца, доносимо поменути текст и најављујемо да ћемо, ако Бог да, убрзо дати и свој одговор на исти. Уредништво +++ Никола Љотић Како укинути расколе? -Поводом најновијих дешавања у СПЦ- |
Детаљније...
|
|
|